حديث: видео сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како је обавио малу физиолошку потребу, затим узео абдест и потрао по својим мествама.’

عَنْ إِبرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ عَنْ هَمَّامِ بنِ الحَارِثِ قَالَ:
بَالَ جَرِيرٌ، ثُمَّ تَوَضَّأَ، وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ، فَقِيلَ: تَفْعَلُ هَذَا؟ فَقَالَ: نَعَمْ، رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَالَ، ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ. قَالَ الأَعْمَشُ: قَالَ إِبْرَاهِيمُ: كَانَ يُعْجِبُهُمْ هَذَا الحَدِيثُ؛ لِأَنَّ إِسْلَامَ جَرِيرٍ، كَانَ بَعْدَ نُزُولِ المَائِدَةِ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 272]

Од Ибрахима Ен-Неха'ија, се преноси, али он од Хеммама бин Ел-Хариса, који је рекао:
„Џерир је једном приликом обавио малу физиолошку потребу, затим узео абдест и потрао по својим мествама (кожним чарапама). Па му је речено: ‘Зар то чиниш?’ Он одговори: ‘Да, видео сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како је обавио малу физиолошку потребу, затим узео абдест и потрао по својим мествама.’ Рекао је Ел-А'меш: Ибрахим Ен-Неха'и је говорио: ‘Овај хадис им се свидео, јер је Џерир примио ислам након објаве кур'анског поглавља Ел-Маиде (које садржи ајет о абдесту).’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 272]

الشرح

Џерир бин Абдуллах, нека је Аллах задовољан њиме, је обавио физиолошку потребу, затим узео абдест и задовољио се потирањем по својим мествама, а није опрао ноге. Па му рекоше они око њега: „Зар тако поступаш?!“ Он одговори: „Да, видео сам Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како је обавио физиолошку потребу, затим узео абдест и потарао преко својих кожних чарапа (местви).“ Џерир је примио ислам касније, након што је објављено кур'анско поглавље Ел-Маида, у којој се налази ајет о абдесту. То указује на то да потирање преко кожних чарапа (местви) није укинуто (дерогирано) тим ајетом.

من فوائد الحديث

1. Посвећеност асхаба (другова Посланика) и таби'ина (њихових следбеника) у слеђењу суннета Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
2. Ен-Невеви је рекао: „Сви учењаци, чије се мишљење узима у обзир када је реч о консензусу учењака, сагласни су у томе да је дозвољено потирање по мествама, како на путовању, тако и код куће, без обзира да ли је то због потребе или без ње. То је дозвољено чак и жени која стално борави у својој кући, као и болеснику који не може ходати.“
3. Врлина Џерира бин Абдуллаха, нека је Аллах задовољан њиме, огледала се у његовој широкогрудости и благости, јер је стрпљиво подносио приговоре својих ученика, иако су они у томе погрешили.
4. Одговор онима који оспоравају потирање преко местви и тврде да је пропис укинут, јер је хадис Џерира, нека је Аллах задовољан њиме, временски каснији од ајета о абдесту.
5. Објашњење да онај ко је предмет критике, а сам верује у исправност свог поступка, не сме се љутити на онога ко га оспорава. Напротив, треба с њим расправљати у складу са својим уверењем, објашњавајући му своју основу на најлепши могући начин.
6. Доказивање историјским чињеницама када је то потребно.