حديث: ‘Када бисмо били на путу, он би нам наредио да не скидамо наше чарапе три дана и три ноћи, због велике и мале физиолошке потребе и због спавања, осим ако не постанемо нечисти (џунуб), тада би их било потребно скинути.’

عَنْ زِرِّ بْنِ حُبَيْشٍ قَالَ:
أَتَيْتُ صَفْوَانَ بْنَ عَسَّالٍ المُرَادِيَّ، أَسْأَلُهُ عَنِ المَسْحِ عَلَى الخُفَّيْنِ، فَقَالَ: مَا جَاءَ بِكَ يَا زِرُّ؟ فَقُلْتُ: ابْتِغَاءَ العِلْمِ، فَقَالَ: إِنَّ المَلاَئِكَةَ لَتَضَعُ أَجْنِحَتَهَا لِطَالِبِ العِلْمِ؛ رِضًا بِمَا يَطْلُبُ، فَقُلْتُ: إِنَّهُ حَكَّ فِي صَدْرِي المَسْحُ عَلَى الخُفَّيْنِ بَعْدَ الغَائِطِ وَالبَوْلِ، وَكُنْتَ امْرَأً مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَجِئْتُ أَسْأَلُكَ: هَلْ سَمِعْتَهُ يَذْكُرُ فِي ذَلِكَ شَيْئًا؟ قَالَ: نَعَمْ، كَانَ يَأْمُرُنَا إِذَا كُنَّا سَفْرًا أَوْ مُسَافِرِينَ أَلَّا نَنْزِعَ خِفَافَنَا ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ وَلَيَالِيهِنَّ إِلَّا مِنْ جَنَابَةٍ، لَكِنْ مِنْ غَائِطٍ وَبَوْلٍ وَنَوْمٍ، فَقُلْتُ: هَلْ سَمِعْتَهُ يَذْكُرُ فِي الهَوَى شَيْئًا؟ قَالَ: نَعَمْ، كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ فَبَيْنَا نَحْنُ عِنْدَهُ إِذْ نَادَاهُ أَعْرَابِيٌّ بِصَوْتٍ لَهُ جَهْوَرِيٍّ: يَا مُحَمَّدُ، فَأَجَابَهُ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى نَحْوٍ مِنْ صَوْتِهِ: «هَاؤُمُ» وَقُلْنَا لَهُ: وَيْحَكَ اغْضُضْ مِنْ صَوْتِكَ، فَإِنَّكَ عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَقَدْ نُهِيتَ عَنْ هَذَا، فَقَالَ: وَاللَّهِ لاَ أَغْضُضُ، قَالَ الأَعْرَابِيُّ: المَرْءُ يُحِبُّ القَوْمَ وَلَمَّا يَلْحَقْ بِهِمْ، قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «المَرْءُ مَعَ مَنْ أَحَبَّ يَوْمَ القِيَامَةِ»، فَمَا زَالَ يُحَدِّثُنَا حَتَّى ذَكَرَ بَابًا مِنْ قِبَلِ المَغْرِبِ مَسِيرَةُ عَرْضِهِ، أَوْ يَسِيرُ الرَّاكِبُ فِي عَرْضِهِ أَرْبَعِينَ أَوْ سَبْعِينَ عَامًا.
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن الترمذي: 3535]

Преноси се да је Зирр бин Хубејш рекао:
„Дошао сам код Сафвана бин Ассала ел-Мурадијја да га питам о мeсху (потирању) по мествама. Он ме угледа и упита: ‘Зашто си дошао, Зирре?’ Рекох: ‘Дошао сам жудећи за знањем.’ Он ће на то: ‘Анђели шире своја крила према ономе ко трага за знањем, због задовољства оним што тражи.’ Рекох: ‘Нешто ме копка у вези са месхом по мествама након велике и мале физиолошке потребе, а ти си Веровесников, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пратиоц. Дошао сам да те питам да ли си нешто од тога чуо од њега?’ Одговори: ‘Јесам’. ‘Када бисмо били на путу, он би нам наредио да не скидамо наше чарапе три дана и три ноћи, због велике и мале физиолошке потребе и због спавања, осим ако не постанемо нечисти (џунуб), тада би их било потребно скинути.’ Рекох: ‘Да ли си га чуо да је нешто споменуо у вези са љубављу?’ ‘Јесам’, одговори он. ‘Били смо са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на једном путовању. Док смо тако били са њим, један бедуин га дозва високим, грлатим тоном: О Мухаммеде!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори му исто тако високим тоном ‘Ево ме!’ Рекосмо бедуину: ‘Тешко теби, смири тон, јер си код Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и забрањено ти је да подижеш тон у његовом присуству.’ Он рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу га спустити!’ Бедуин затим рече: ‘Човек некога заволи, а није у стању да га у потпуности следи?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Човек ће на Судњем дану бити с оним кога је волео.’ Потом је наставио да нам прича све док није споменуо капију на западној страни чија је ширина, или којом јахач путује, четрдесет или седамдесет година.“
[صحيح] - [رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد] - [سنن الترمذي - 3535]

الشرح

Зирр бин Хубејш је дошао код Сафвана бин Ассала, нека је Аллах задовољан њиме, да га пита о мeсху (потирању) по чарапама (назувцима). Сафван га упита: ‘Зашто си дошао, Зирре?‘ Зирр одговори: ‘Дошао сам ради тражења знања.’ Он рече: ‘Заиста анђели шире своја крила за онога ко тражи знање, из задовољства и величања онога што тражилац знања чини.’ Тада Зирр рече: ‘Појавила ми се сумња у вези са месхом (потирањем) по чарапама након обављања велике и мале физиолошке потребе. А ти си од Посланикових, нека је Аллахов благослов и мир на њега, другова, па сам дошао да те питам: Јеси ли чуо да је Посланик о томе нешто споменуо? Сафван рече: ‘Да, наређивао нам је, када смо били на путовању, да не скидамо местве три дана и три ноћи због мале нечистоће, попут велике и мале физиолошке потребе и спавања, осим због велике нечистоће (џунуба), када је скидање обавезно.’ Затим рекох: ‘Јеси ли чуо да је он о томе нешто споменуо у вези са љубављу?’ Он рече: ‘Да, били смо с Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на путовању. Док смо тако били код њега, један бедуин га позва високим тоном: ‘О, Мухаммеде!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори му гласним тоном, приближним његовом: ‘Дођи!’ Ми рекосмо бедуину: ‘Тешко теби! Спусти тон, јер си код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а забрањено ти је подизање гласа у његовом присуству.’ Бедуин, због своје грубости, рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу спустити тон!’ Затим је додао: ‘О Аллахов Посланиче, човек воли добре људе, а не чини добра дела попут њих?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Човек ће на Судњем дану бити с оним кога је волео.’ Зирр рече: ‘Сафван је наставио да нам прича све док није споменуо једна врата за покајање на западној страни (са стране Леванта), која су створена од Аллаха у дан када је створио небеса и земљу. Путник који иде тим путем може проћи ширину од четрдесет или седамдесет година. Та врата неће бити затворена све док Сунце не изађе са те стране.“

من فوائد الحديث

1. Врлина трагања за знањем, велика част ученика и поштовање које му указују анђели.
2. Објашњење колико су се трудили тāби'ини (генерација након асхаба) да уче веру од асхаба, Аллах био задовољан њима.
3. Дозвољено је потирање преко местви, а његово трајање је: за путника три дана и три ноћи, а за онога ко борави на једном месту, један дан и једна ноћ.
4. Потирање преко местви врши се само у случају мање нечистоће.
5. Дозвољено је да ученик пита исламског учењака о извору његовог мишљења, да ли се ради о прецизном шеријатском тексту или о извођењу и стручном закључку. Учењак не треба да се стиди нити да избегава такво питање.
6. Поштовање и учтивост према учењацима и праведним људима, као и снижавање гласа на часовима знања.
7. Подучавање незналице (ар. џахила) пристојном понашању и општим правилима морала.
8. Подстицање да се угледамо на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у његовој благости, добром карактеру и прилагођавању начина обраћања људима према њиховом знању и разумевању.
9. Каже Мубарекфури: Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је глас само из саосећања према особи која га је позвала, да се не би поништила његова дела, у складу са речима Узвишеног: „Не подижите свој глас изнад гласа Посланикa“ (Ел-Хуџурат, 2). Његово оправдање за подизање гласа било је незнање те особе, а Посланик је глас подигао до свог нивоа или мало изнад, из велике милости према њој.
10. Стремљење да се проводи време са добрим и праведним људима, блискост и љубав према њима.
11. Ен-Невеви је рекао: То што је неко у друштву праведника не значи нужно да ће његов положај и награда бити идентични њиховим у свим аспектима.
12. Отварање врата наде и очекивања, обећање спасења и благе и поучне проповеди.
13. Ширина Божије милости и отварање врата покајања.
14. Подстицање да се пожури са покајањем, самообрачунавањем и повратак Свевишњем Богу.