حديث: „Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје!“

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنينَ رَضِيَ اللهُ عَنْها قَالَتْ:
كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَمَرَهُمْ أَمَرَهُمْ مِنَ الأَعْمَالِ بِمَا يُطِيقُونَ، قَالُوا: إِنَّا لَسْنَا كَهَيْئَتِكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ اللَّهَ قَدْ غَفَرَ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ، فَيَغْضَبُ حَتَّى يُعْرَفَ الغَضَبُ فِي وَجْهِهِ، ثُمَّ يَقُولُ: «إِنَّ أَتْقَاكُمْ وَأَعْلَمَكُمْ بِاللَّهِ أَنَا».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 20]

Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њоме, је рекла:
Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наређивао својим следбеницима неко дело, наређивао би им само оно што су били у стању да изврше. Али они би рекли: ‘Ми нисмо као ти, о Аллахов Посланичe! Аллах ти је већ опростио твоје претходне и будуће грехе.’ Тада би се он наљутио, тако да би се љутња видела на његовом лицу, па би рекао: „Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје!“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 20]

الشرح

Аиша, мајка правоверних, нека је Аллах задовољан њоме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када би наређивао људима неко дело, налагао им оно што им је лако, а не оно што им је тешко, из страха да неће моћи истрајати у томе. И сам је поступао на исти начин, примењујући ублаженост у делима као што је саветовао друге. Међутим, његови следбеници су од њега тражили да им наложи тежа дела, верујући да ће постићи више степене код Аллаха кроз претерану ревност у ибадету, а не схватајући да се узвишеност у степенима стиче искреношћу и истрајношћу, а не прекомерним оптерећењем у делима. Тада би они рекли: „Ми нисмо у истом положају као ти, о Аллахов Посланиче, јер је Аллах већ опростио твоје претходне и будуће грехе.“ Тада би се он наљутио, тако да би се знакови љутње видели на његовом лицу, па би рекао: „Заиста сам ја онај који се највише боји Аллаха и који Га најбоље познаје! Зато чините оно што вам наређујем.“

من فوائد الحديث

1. Ибн Хаџер је рекао: „Наредио им је само оно што им је лако како би на томе устрајали,“ или као што је рекао у другом хадису: „Најдраже дело Аллаху је оно које се континуирано обавља.“
2. Добар човек не би требало да напушта марљивост или улагање напора у раду, ослањајући се на своју доброту.
3. Дозвољено је да човек говори о својим врлинама или заслугама, ако за то постоји потреба и ако је сигуран да то неће довести до хвалисања или ароганције.
4. Приоритет у ибадету (обредословљу) је умереност и истрајност, а не претеривање које води напуштању или одустајању.
5. Ибн Хаџер је рекао: „Када роб достигне врхунац у ибадету и његовим плодовима, то га више позива на континуитет и устрајност у њему, ради очувања благодати и увећања исте путем захвалности на њој.“
6. Шеријатски је прописана срџба приликом кршења верске заповести, као и укор или исправљање особе која има разум и способност да схвати, ако пропусти да схвати, ради њеног подстицања на будност и опрезност.
7. Благост Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, према свом уммету, те да је вера лака (олакшана) и да је шеријат правоверан и толерантан.
8. Изражена жеља асхаба за ибадетом и њихово настојање да увећају добра дела.
9. Заустављање код онога што је Законодавац (Узвишени Аллах) одредио од обавезних прописа и олакшица, те веровање да је прихватање онога што је лакше, а што је у складу са шеријатом, прече и боље од онога што је теже, а што му је супротно.