حديث: Ко сретне Аллаха на Судњем дану, а ништа Му није придруживао у обожавању – неће му наудити грех поред тога. А ко умре, а придруживао Му је друге у обожавању – неће му користити добро дело поред тога

عَنْ عَبْدَ اللهِ بْنِ عَمْرٍو رَضيَ اللهُ عَنْهُمَا يَقُولُ: قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ:
«مَنْ لَقِيَ اللهَ لَا يُشْرِكُ بِهِ شَيْئًا لَمْ تَضُرَّهُ مَعَهُ خَطِيئَةٌ، وَمَنْ مَاتَ وَهُوَ يُشْرِكُ بِهِ لَمْ يَنْفَعْهُ مَعَهُ حَسَنَةٌ».
[صحيح] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد: 6586]

Абдуллах б. 'Амр, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:
Ко сретне Аллаха на Судњем дану, а ништа Му није придруживао у обожавању – неће му наудити грех поред тога. А ко умре, а придруживао Му је друге у обожавању – неће му користити добро дело поред тога.
[صحيح] - [رواه أحمد] - [مسند أحمد - 6586]

الشرح

Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пренео је да ко умре и сретне Аллаха као монотеиста, не придружујући Му ништа – он је становник раја, чак и ако буде кажњен због свог греха у паклу, привремено. А ко умре, а придруживао је Аллаху нешто, неће му користити добро дело поред многобоштва, и рај му је забрањен.

من فوائد الحديث

1. Упозорење на многобоштво и појашњење да је оно од највећих греха и преступа, те да га Аллах не опрашта.
2. Вредност монотеизма и то да он обавезује улазак у рај, чак и након евентуалне казне.
3. Важност постојаности на монотеизму све до смрти и нечињења његове супротности, а то је многобоштво.