Хадис: ‘Заиста, ова стока има дивљу природу попут дивљих животиња. Шта год не можете ухватити, поступите с њом овако.’

عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ:
كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِذِي الحُلَيْفَةِ، فَأَصَابَ النَّاسَ جُوعٌ، فَأَصَابُوا إِبِلًا وَغَنَمًا، قَالَ: وَكَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي أُخْرَيَاتِ القَوْمِ، فَعَجِلُوا، وَذَبَحُوا، وَنَصَبُوا القُدُورَ، فَأَمَرَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِالقُدُورِ، فَأُكْفِئَتْ، ثُمَّ قَسَمَ، فَعَدَلَ عَشَرَةً مِنَ الغَنَمِ بِبَعِيرٍ فَنَدَّ مِنْهَا بَعِيرٌ، فَطَلَبُوهُ، فَأَعْيَاهُمْ وَكَانَ فِي القَوْمِ خَيْلٌ يَسِيرَةٌ، فَأَهْوَى رَجُلٌ مِنْهُمْ بِسَهْمٍ، فَحَبَسَهُ اللَّهُ، ثُمَّ قَالَ: «إِنَّ لِهَذِهِ البَهَائِمِ أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الوَحْشِ، فَمَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا فَاصْنَعُوا بِهِ هَكَذَا»، فَقَالَ أي رافع: إِنَّا نَرْجُو -أَوْ نَخَافُ- العَدُوَّ غَدًا، وَلَيْسَتْ مَعَنَا مُدًى، أَفَنَذْبَحُ بِالقَصَبِ؟ قَالَ: «مَا أَنْهَرَ الدَّمَ، وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ فَكُلُوهُ، لَيْسَ السِّنَّ وَالظُّفُرَ، وَسَأُحَدِّثُكُمْ عَنْ ذَلِكَ: أَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ، وَأَمَّا الظُّفُرُ فَمُدَى الحَبَشَةِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2488]

Од Рафи'а ибн Хадиџа, радијаллаху анху, преноси се да је рекао:
„Били смо са Послаником, алејхисселам, у месту Зул-Хулејфа, када су људи огладњели. Узели су камиле и овце као ратни плен, па су их пожурили заклати, скували и ставили у котлове. Посланик, алејхисселам, био је у зачељу групе. Када је стигао, наредио је да се котлови преврну. Затим је поделио плен, па је за десет оваца одредио вредност једне камиле. Једна камила је побегла, па су је људи покушали ухватити, али безуспешно. У групи је било мало коња. Један човек је уперио стрелу у камилу и Аллах ју је зауставио (тј. погодио ју је). Посланик је рекао: ‘Заиста, ова стока има дивљу природу попут дивљих животиња. Шта год не можете ухватити, поступите с њом овако.’ Рафи' је питао: ‘Очекујемо сутра непријатеља, а немамо ножева. Да ли можемо клање вршити трском?’ Посланик је рекао: ‘Шта год пролива крв и спомене се Божије име над тим, једите, осим зуба и ноктију. Испричаћу вам о томе: зуб је кост, а нокат је служио као нож Абесинаца.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2488]

Коментар

Рафи' ибн Хадиџ, радијаллаху анху, испричао је да су били са Послаником, алејхисселам, у месту Зул-Хулејфа. Људе је задесила глад, па су запленили камиле и овце од мушрика. Пожурили су да их закољу и припреме плен пре него што га Посланик подели. Заклали су стоку и ставили месо у котлове, а да претходно нису затражили дозволу од Посланика, алејхисселам, који је био у зачељу групе. Када је сазнао за то, наредио је да се котлови преврну, те је све из њих било просуто. Потом је расподелио плен међу њима, одредивши да десет оваца вреди колико једна камила.
Једна камила је побегла, а људи нису могли да је ухвате. Било је мало коња међу њима, па је један човек устрелио камилу стрелом, и Аллах је задржао животињу за њих. Посланик, алејхисселам, рекао је: „Заиста, ова стока има дивљу природу попут дивљих животиња. Шта год не можете ухватити, поступите с њом овако.“ Рекао је Рафи: „Надамо се да ћемо сутра изаћи пред непријатеља, а плашимо се да би клање могло наштетити оштрини нашег оружја, а потреба за клањем је хитна, а немамо нож код себе. Да ли можемо да закољемо шупљим трсним штаповима?“ Рекао је Посланик, алејхисселам: „Шта год обилно пролива крв, и при томе се спомене 'бисмиллах', то једите, осим зуба и нокта. То је зато што је зуб је кост, а нокат користе неверници из Хабеша, Абесиније.“

Користи хадиса

1. Показивање Посланикове, алејхисселам, скромности у томе што је ишао иза војске, бринуо се о својим друговима, проверавао њихово стање и прихватао њихове савете, нека је Аллах задовољан њима.
2. Владарево вођење рачуна о својој заједници и војницима. Посланик, алејхисселам, поучио их је дисциплини након њихове исхитрености и поступања без његове дозволе. Њихова казна била је ускраћивање онога што су желели.
3. Брза послушност другова Посланика, нека је Аллах задовољан њима, и одазивање наредбама Посланика, алејхисселам.
4. Забрана узимања плена пре него што се он подели.
5. Правичност, посебно у контексту борбе против непријатеља и неверника, јер је то један од разлога за победу над њима.
6. Рекао је учењак ен-Невеви: „Ако припитомљена животиња подивља, попут камиле, краве, коња или ако побегне овца или друга животиња, она се сматра ловином и дозвољено је убити је стрелом.“
7. Основа је да је клање животиње обавезно и услов да би њено месо било халал за јело. Услови дозволе једења неке животиње је: 1. Да је спада у врсту животиња чије је месо у основи халал (попут биљоједа). 2. Да је могуће ухватити је; а ако није могуће ухватити је, за њу важи исти пропис као за ловину. 3. Да је копнена животиња; за морске животиње није неопходно клање.
8. Услови исправности клања: 1. Способност клања: Да касапин буде разумна и свесна особа, муслиман или припадник Књиге (хришћанин или јеврејин). 2. Спомињање Божијег имена: Да се на почетку клања изговори 'бисмиллах'. 3. Погодност алата за клање: Алат који се користи за клање мора бити оштар, без обзира на материјал, осим зуба и нокта. 4. Место клања: Клање мора бити обављено на исправан начин, што подразумева пресецање једњака, душника и две главне вене (југуларне вене).