حديث: „Када би човек само намеравао да у њему (Храму) почини неправду, па био чак у Адену у Јемену, Бог би му дао да окусити болну патњу.“

عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ رَفَعَهُ:
فِي قَوْلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ: {وَمَنْ يُرِدْ فِيهِ بِإِلْحَادٍ بِظُلْمٍ نُذِقْهُ مِنْ عَذَابٍ أَلِيمٍ} [الحج: 25] قَالَ: «لَوْ أَنَّ رَجُلًا هَمَّ فِيهِ بِإِلْحَادٍ وَهُوَ بِعَدَنِ أَبْيَنَ لَأَذَاقَهُ اللَّهُ عَذَابًا أَلِيمًا».
[صحيح] - [رواه أحمد والحاكم] - [المستدرك على الصحيحين: 3461]

Од Абдуллаха ибн Мес'уда, нека је Бог задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов, протумачио реч Божију:
„А ко у њему (Светом храму) науми застранити зулум чинећи, окусит ће болну патњу“ [Ел-Хаџџ: 25], па је рекао: „Када би човек само намеравао да у њему (Храму) почини неправду, па био чак у Адену у Јемену, Бог би му дао да окусити болну патњу.“
[صحيح] - [رواه أحمد والحاكم] - [المستدرك على الصحيحين - 3461]

الشرح

Абдуллах ибн Мес'уд, нека је Бог задовољан њиме, протумачио је реч Божију: „А ко у њему (Светом храму) науми застранити зулум чинећи, окусит ће болну патњу” [Ел-Хаџџ: 25], рекавши: „Када би неко од људи само замислио и одлучио да у светом Харему у Меки почини неко лоше дело, нарушавајући тиме светост коју је Бог забранио – било то речју или намерним убиством – то би се сматрало неправдом. Чак и ако је ту намеру донео док је био у Адену у Јемену, заслужио би да га Бог казни болном патњом, чак и ако то дело не изврши. Довољно је само да то одлучи.”

من فوائد الحديث

1. Хадис указује на посебност и узвишеност светог Харема.
2. Са'ди је рекао: „Овај племенити ајет указује на обавезу поштовања светог Харема, његово величање и строго упозорење од жеље за грехом или чињења греха у њему.“
3. Дахак је рекао: „Човек може само да намерава да почини грех у Меки док је у другој земљи, и та намера ће му бити записана, чак и ако је не изврши.“