حديث: „Зар сматрате да је онај који ходочаснике водом напаја и који води бригу о Часном храму раван ономе који у Аллаха и у онај свет верује и који се на Аллаховом путу бори?“ (Ет-Тевба, 19)

عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ رَضيَ اللهُ عنهُما قَالَ:
كُنْتُ عِنْدَ مِنْبَرِ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ رَجُلٌ: مَا أُبَالِي أَلَّا أَعْمَلَ عَمَلًا بَعْدَ الإِسْلَامِ إِلَّا أَنْ أُسْقِيَ الحَاجَّ، وَقَالَ آخَرُ: مَا أُبَالِي أَلَّا أَعْمَلَ عَمَلًا بَعْدَ الإِسْلَامِ إِلَّا أَنْ أَعْمُرَ المَسْجِدَ الحَرَامَ، وَقَالَ آخَرُ: الجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللهِ أَفْضَلُ مِمَّا قُلْتُمْ، فَزَجَرَهُمْ عُمَرُ، وَقَالَ: لَا تَرْفَعُوا أَصْوَاتَكُمْ عِنْدَ مِنْبَرِ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَهُوَ يَوْمُ الجُمُعَةِ، وَلَكِنْ إِذَا صَلَّيْتُ الجُمُعَةَ دَخَلْتُ فَاسْتَفْتَيْتُهُ فِيمَا اخْتَلَفْتُمْ فِيهِ، فَأَنْزَلَ اللهُ عَزَّ وَجَلَّ: {أَجَعَلْتُمْ سِقَايَةَ الْحَاجِّ وَعِمَارَةَ الْمَسْجِدِ الْحَرَامِ كَمَنْ آمَنَ بِاللهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ} [التوبة: 19] الآيَةَ إِلَى آخِرِهَا.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 1879]

Од Ну'мана бин Бешира, нека је Аллах задовољан њима двојицом:
Био сам код минбера Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када је један човек рекао: „Није ми стало да радим било шта након прихватања ислама, осим да обезбеђујем воду за ходочаснике.“ Други је рекао: „Није ми стало да радим било шта након прихватања ислама, осим да обнављам и уређујем Каабу.“ Трећи је рекао: „Џихад на Аллаховом путу је бољи од онога што сте споменули.“ Тада их је Омер, нека је Аллах задовољан њиме, укорио и рекао: „Не подижите гласове код минбера Аллаховог Посланика и то на дан петка. Када обавим џуму, ући ћу код Посланика и поставити питање о ономе у чему сте се разишли.“ Па је Узвишени Аллах, објавио ајет: „Зар сматрате да је онај који ходочаснике водом напаја и који води бригу о Часном храму раван ономе који у Аллаха и у онај свет верује и који се на Аллаховом путу бори?“ (Ет-Тевба, 19)
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 1879]

الشرح

Ну'ман бин Бешир, нека је Аллах задовољан њима, преноси да је седео код минбера Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када је чуо човека како говори: „Није ми стало да радим ниједно друго дело након што сам примио ислам, осим да напајам ходочаснике водом.“ Други је рекао: Није ми стало да радим било шта након што сам примио ислам, осим да обнављам и уређујем Свети храм (Кабу). Трећи је рекао: Џихад на Аллаховом путу је бољи од онога што сте вас двојица рекли. Тада их је Омер бин Ел-Хаттаб, нека је Аллах задовољан њиме, укорио због подизања гласа код минбера Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ујутру на дан петка, говорећи: „Али када обавим џуму, ући ћу код Посланика и затражити његово мишљење о ономе у чему сте се разишли.“ Тада је Узвишени Аллах објавио:
„Зар сматрате да је онај који ходочаснике водом напаја и који води бригу о Часноме храму раван ономе који у Аллаха и у онај свет верује и који се на Аллаховом путу бори? Нису они једнаки пред Аллахом. А Аллах неће указати на Прави пут онима који сами себи неправду чине.“ (Ет-Тевбе, 19)

من فوائد الحديث

1. Разлика у вредности дела у погледу награде.
2. Вредност дела се разликује према ономе што је установио Шеријат, а не према људском расуђивању.
3. Вредност џихада на Аллаховом путу уз услов веровања у Аллаха и Последњи дан.
4. Ен-Невеви је рекао: У овоме је доказ да је покуђено подизање гласа у џамијама, било на дан петка или било који други дан. И да се глас не подиже, било ради учења или нечег другог, када се људи скупљају за молитву, због ометања и узнемиравања присутних, како оних који се клањају (моле), тако и оних који Узвишеног Аллаха величају.