عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ رَفَعَهُ:
فِي قَوْلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ: {وَمَنْ يُرِدْ فِيهِ بِإِلْحَادٍ بِظُلْمٍ نُذِقْهُ مِنْ عَذَابٍ أَلِيمٍ} [الحج: 25] قَالَ: «لَوْ أَنَّ رَجُلًا هَمَّ فِيهِ بِإِلْحَادٍ وَهُوَ بِعَدَنِ أَبْيَنَ لَأَذَاقَهُ اللَّهُ عَذَابًا أَلِيمًا».
[صحيح] - [رواه أحمد والحاكم] - [المستدرك على الصحيحين: 3461]
المزيــد ...
Абдулах бин Месуд, Аллах нека е задоволен со него – пренесува предание од Пратеникот, салаллаху алејхи ве селем –
во врска со зборовите на Возвишениот Аллах: „И на тој што во него ќе сака какво било насилство да стори, ќе им дадеме неиздржливо страдање да доживеат.“ (Ел-Хаџ, 25), рекол: „Ако некој само науми да направи насилство во него – дури и да е далеку, во Аден, областа Ебјан – Аллах ќе го натера да вкуси неиздржливо страдање.“
[صحيح] - - [المستدرك على الصحيحين - 3461]
Абдулах бин Месуд, Аллах нека е задоволен со него, во врска со зборовите на Возвишениот Аллах: „И на тој што во него ќе сака какво било насилство да стори, ќе им дадеме неиздржливо страдање да доживеат.“ (Ел-Хаџ, 25), рекол: „Ако некој само помисли и се реши да стори грев во Меканскиот Харем – нешто што Аллах го одредил како забрането во тој свет простор, било тоа преку збор или намерно убиство – тогаш тоа е неправда. Дури и ако таа намера му се јави додека е далеку, како во градот Аден во Јемен, тој со самата намера заслужува Аллах да го погоди со болно страдање, иако делото не го извршил, намерата е доволна.“