عَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ:
كُنْتُ سَاقِيَ القَوْمِ فِي مَنْزِلِ أَبِي طَلْحَةَ، وَكَانَ خَمْرُهُمْ يَوْمَئِذٍ الفَضِيخَ، فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مُنَادِيًا يُنَادِي: أَلاَ إِنَّ الخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ، قَالَ: فَقَالَ لِي أَبُو طَلْحَةَ: اخْرُجْ، فَأَهْرِقْهَا، فَخَرَجْتُ فَهَرَقْتُهَا، فَجَرَتْ فِي سِكَكِ المَدِينَةِ، فَقَالَ بَعْضُ القَوْمِ: قَدْ قُتِلَ قَوْمٌ وَهِيَ فِي بُطُونِهِمْ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ: {لَيْسَ عَلَى الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ جُنَاحٌ فِيمَا طَعِمُوا} [المائدة: 93] الآيَةَ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2464]
المزيــد ...
Енес, Аллах нека е задоволен со него, раскажува:
„Бев тој што им точеше пијалак на луѓето во куќата на Ебу Талха, а нивниот пијалок тогаш беше ,фадих‘ – неферментиран алкохолен пијалок од урми. Тогаш Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, испрати гласник кој повика: ,Внимавајте! Алкохолот отсега е забранет!‘
Ебу Талха ми рече: ,Излези и истури го!‘
Излегов и го истурив – и алкохолот потече по улиците на Медина.
Некои од луѓето рекоа: ,Има такви што починаа, а алкохолот сè уште им беше во стомаците!‘
Тогаш Аллах објави:
,Тие што веруваат и добри дела прават немаат никаков грев во тоа што го изеле и испиле пред забраната...‘ до крај на ајетот.“ (Ел-Маиде, 93)
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2464]
Енес бин Малик, Аллах нека е задоволен со него, раскажува дека бил задолжен за точење пијалак на луѓето кои биле во куќата на сопругот на неговата мајка – Ебу Талха, Аллах нека е задоволен со него. Во тоа време, нивниот алкохол бил фадих – пијалак од мешавина на урми и недозреани урми. Тогаш се појавил гласникот на Аллаховиот пратеник, салаллаху алејхи ве селем, и повикал: „Внимавајте! Алкохолот отсега е забранет!“ Ебу Талха ми рече: „Излези и истури го!“ Излегов и го истурив. Алкохолот се разлеа низ улиците на Медина. Некои луѓе рекоа: „Некои од асхабите починаа, а алкохолот сè уште беше во нивните стомаци!“ Тогаш Аллах објави:
„Тие што веруваат и добри дела прават немаат никаков грев во тоа што го изеле и испиле пред забраната...“ до крај на ајетот. (Ел-Маиде, 93) Што значи дека на оние што веруваа не им се запишува грев за тоа што го јаделе и пиеле од алкохолот – пред тој да биде забранет.