حديث: У вашој Књизи има један ајет који читате, да је он објављен нама, јеврејима, ми бисмо тај дан узели за празник.“

عَنْ عُمَرَ بْنِ الخَطَّابِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ:
أَنَّ رَجُلًا مِنَ اليَهُودِ قَالَ لَهُ: يَا أَمِيرَ المُؤْمِنِينَ، آيَةٌ فِي كِتَابِكُمْ تَقْرَؤُونَهَا، لَوْ عَلَيْنَا مَعْشَرَ اليَهُودِ نَزَلَتْ لاَتَّخَذْنَا ذَلِكَ اليَوْمَ عِيدًا، قَالَ: أَيُّ آيَةٍ؟ قَالَ: {اليَوْمَ أَكْمَلْتُ لَكُمْ دِينَكُمْ وَأَتْمَمْتُ عَلَيْكُمْ نِعْمَتِي وَرَضِيتُ لَكُمُ الإِسْلاَمَ دِينًا} [المائدة: 3] قَالَ عُمَرُ: قَدْ عَرَفْنَا ذَلِكَ اليَوْمَ، وَالمَكَانَ الَّذِي نَزَلَتْ فِيهِ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَهُوَ قَائِمٌ بِعَرَفَةَ يَوْمَ جُمُعَةٍ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 45]

Од Омера бин ел-Хаттаба, нека је Аллах задовољан њиме, се преноси:
Један јевреј је рекао Омеру, нека је Аллах задовољан њиме: „О, вођо правоверних! У вашој Књизи има један ајет који читате, да је он објављен нама, јеврејима, ми бисмо тај дан узели за празник.“ Омер га упита: “Који је то ајет?“ Он одговори: „Данас сам вам усавршио вашу веру, и благодат Своју према вама употпунио и задовољан сам да вам ислам буде вера.“ (Ел-Маида, 3) Омер рече: „Добро знамо тај дан и место где је објављен Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, било је то на дан петка, док је стајао на Арафату.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 45]

الشرح

Један човек из редова јевреја дошао је код вође правоверних Омера, нека је Аллах задовољан њиме, и рекао му: „Један ајет у вашој Књизи Кур’ану, који читате да је он објављен нама јеврејима, у нашој Тори, ми бисмо тај дан учинили празником у знак захвалности за благодат објаве тог величанственог ајета.“ Омер га упита: „Који је то ајет?“ „Данас сам вам усавршио вашу веру, и благодат Своју према вама употпунио и задовољан сам да вам ислам буде вера.“ Омер, нека је Аллах задовољан њиме, је рекао: „Ми већ знамо тај дан и место на коме је објављен овај племенити ајет. Објављен је на дан благдана, то јест дан петка, Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, док је стајао на Арефату. А то су два велика дана (петак и дан Арефата) код муслимана.“

من فوائد الحديث

1. Ово показује колику је пажњу Омер, нека је Аллах задовољан њиме, посвећивао месту и времену објављивања ајета, водећи рачуна о његовом значају и контексту.
2. Овај ајет садржи објашњење онога чиме је Свемогући Аллах почастио овај уммет, јер је усавршио њихову веру и употпунио Своје благодати над њима, тако да им није потребно никакав додатак у верским питањима. Све што се појавило након што је Узвишени Аллах усавршио веру, а за шта не постоји доказ, сматра се заблудом и новотаријом, као што је то потврђено да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко унесе у ову нашу ствар (веру) нешто што није од ње, то се одбацује.“
3. Овај хадис нам указује да празници не настају по мишљењу или произвољним измишљотинама, као што су то чинили народи Књиге пре нас, већ искључиво по Аллаховој одредби и слеђењу истих.
4. Пошто овај ајет садржи објаву о усавршавању вере и употпуњавању благодати, Аллах га је открио на дан који је шеријатом утврђен као празник за овај уммет из два разлога:
5. Први: То је дан недељног благдана, петак.
6. Други: То је дан великог окупљања муслимана у време ходочашћа, њихов највећи скуп и најважније стајалиште.
7. Са'ди је у свом тумачењу овог ајета рекао: „Данас сам вам усавршио вашу веру“ што значи да је Аллах усавршио победом и допунио све видљиве и невидљиве прописе, и основна и изведена правила. Због тога су Књига (Кур'ан) и Суннет у потпуности довољни за познавање свих верских прописа, њихових основа и огранака. Дакле, сваки претерани поборник који тврди да је људима, ради познавања темеља веровања и прописа, неопходно знање које није из Књиге и Суннета, попут апологетике и других, јесте незналица и лажов у својој тврдњи, јер је претпоставио да се Вера не може усавршити без онога што он говори и чему позива. А ово је једна од највећих неправди и приписивања незнања Богу и Његовом Посланику.
8. „...и употпунио Своју благодат према вама“ односи се и на видљиве и на невидљиве благодати. „...и задовољан сам да вам ислам буде вера“ тј. изабрао сам ислам и одабрао га за вас као веру, као што сам и вас за њу одабрао. Зато је се држите као израз захвалности свом Господару, и хвалите Онога Који вас је обдарио најбољом, најплеменитијом и најсавршенијом вером.