حديث: „Аллахов Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, подучавао нас је истихара-намазу, као што нас је подучавао некој сури из Кур'ана

عن جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا، قَالَ:
كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُعَلِّمُنَا الِاسْتِخَارَةَ فِي الْأُمُورِ كَمَا يُعَلِّمُنَا السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ، يَقُولُ: «إِذَا هَمَّ أَحَدُكُمْ بِالْأَمْرِ فَلْيَرْكَعْ رَكْعَتَيْنِ مِنْ غَيْرِ الْفَرِيضَةِ، ثُمَّ لِيَقُلِ: اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ، وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ، فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلَا أَقْدِرُ، وَتَعْلَمُ وَلَا أَعْلَمُ، وَأَنْتَ عَلَّامُ الْغُيُوبِ، اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الْأَمْرَ خَيْرٌ لِي فِي دِينِي، وَمَعَاشِي، وَعَاقِبَةِ أَمْرِي» أَوْ قَالَ: «عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ، فَاقْدُرْهُ لِي وَيَسِّرْهُ لِي ثُمَّ بَارِكْ لِي فِيهِ، وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الْأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي» أَوْ قَالَ: «فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ، فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ، وَاقْدُرْ لِي الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ، ثُمَّ أَرْضِنِي» قَالَ: «وَيُسَمِّي حَاجَتَه».
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري: 1162]

Од Џабира ибн Абдуллаха, нека је Бог задовољан њима обојица, преноси се да је рекао:
„Аллахов Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, подучавао нас је истихара-намазу, као што нас је подучавао некој сури из Кур'ана. Говорио нам је: ‘Када неко жели нешто подузети, нека клања два реката добровољног намаза, затим нека након тога каже: ‘Боже, Твојим знањем од Тебе тражим најбољи избор и молим Те Твојом моћи и тражим од Твоје доброте, јер Ти си у стању, а ја нисам, Ти знаш, а ја не знам, Ти си Онај Који познаје све тајне. Боже, ако је, према Твоме знању, ова ствар (споменуће је речима) добра за мене, за моју веру, мој живот, мој будући свет и мој крајњи исход, одреди ми је, олакшај ми је, а потом ми је благослови. Боже, ако је, према Твоме знању, ова ствар (споменуће је речима као и први пут) лоша за мене, за моју веру, мој живот, мој будући свет и мој крајњи исход, одврати је од мене и мене од ње одврати и одреди ми оно што је за мене добро и учини ме задовољним тиме!’“
[صحيح] - [رواه البخاري] - [صحيح البخاري - 1162]

الشرح

Када муслиман жели да предузме нешто у чему није сигуран у исправан пут, прописано му је да клања истихара-намаз. Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, подучавао је своје асхабе, нека је Бог задовољан њима, овом намазу као што их је подучавао сури из Кур'ана. Овај намаз се клања са два реката, а затим се треба упутити дову Богу, говорећи: „Аллаху, ја од Тебе тражим најбољи избор“ — молим те да ми подариш успех у одабиру најбољег између две ствари. „Молим Те Твојим знањем“ — знањем које обухвата све ствари. „И тражим од Твоје моћи“ — да ме учиниш способним тамо где ја немам снаге ни моћи осим Тебе. „Твојом моћи“ која је свемоћна, јер Теби ништа није немогуће. „И молим Те Твојом добротом“ — и Твојим великодушним даровима, јер је Твоје даривање само из Твоје милости, а нико нема право на Твоје благодати. „Јер Ти можеш“ све, а ја сам слаб и немоћан, „а ја не могу“ ништа осим уз Твоју помоћ. „Ти знаш“ свим обухватним знањем о ономе што је очигледно и скривено, о добру и злу, „а ја не знам“ ништа осим кроз Твоје упућивање и вођство, „Ти си Онај Који познаје све тајне“ — Твоје знање је апсолутно, а Твоја моћ је свемоћна, и нико осим Тебе нема ништа од тога осим онога што си му подарио и на што си га оспособио. Затим муслиман упућује молитву своме Господару и именује своју потребу, говорећи: „Аллаху, препуштам Теби свој случај, па ако у Твом знању знаш да је ова ствар“ — затим именује своју потребу, као што је куповина ове куће, куповина овог аутомобила, ступање у брак са овом женом или било која друга потреба. „Ако је ова ствар, према Твоме знању, добра за мене у мојој вери, која је заштита мог живота, „у мом животу“ на овом свету, „и у мом крајњем исходу,“ и ономе што мој случај води, или каже: „у мом блиском и далеком исходу,“ на овом и будућем свету, „онда ми је одреди,“ припреми је и оствари „за мене,“ и олакшај ми је „и учини ми је лаком.“ „Затим ми је благослови“ и умножи ми добро у њој. „Ако знаш,“ Боже, „да је ова ствар“ у којој сам тражио упуту „лоша за мене у мојој вери, мом животу и крајњем исходу“ — или каже: „у мом блиском и далеком исходу,“ у овом и будућем свету — „одврати је од мене и мене од ње, и одреди ми добро где год било, а затим учини да будем задовољан њиме,“ и са сваком Твојом одлуком, било да ми се допада или не.

من فوائد الحديث

1. Велика брига Посланика, саллалллаху алејхи ве селлем, да подучи своје асхабе, нека је Бог задовољан њима, овом намазу, због његове велике користи и огромног добра.
2. Препоручљиво је клањати истихару и упутити молбу која је пренесена да се проучи након намаза.
3. Истихара се препоручује у дозвољеним стварима у којима постоји оклевање, а не у обавезним или препорученим делима, јер је њихово извршавање основа. Међутим, може се клањати истихара у вези са стварима које се односе на њих, попут избора сапутника за умру или хаџ.
4. За обавезна и препоручена дела не обавља се истихара у погледу њиховог извршења, а за забрањена и непожељна дела не обавља се истихара у погледу њиховог изостављања.
5. Дова се одлаже након намаза, јер је Посланик, саллалллаху алејхи ве селлем, рекао: „Затим нека каже...“ Међутим, ако се дова упути пре предаје селама, није проблем.
6. Роб је дужан да сва своја питања препусти Богу и да се одрекне своје моћи и снаге, јер он нема ни моћи ни снаге осим уз Божију помоћ.