عن جابر بن عبد الله رضي الله عنهما قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يُعلمنا الاسْتِخَارَةَ في الأمور كلها كالسورة من القرآن، يقول: «إذا هَمَّ أحدُكم بالأمر، فلْيَرْكَعْ ركعتين من غير الفَرِيضَةِ، ثم لْيَقُلْ: اللهم إني أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ، وأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ، وأَسْأَلُكَ من فَضلك العظيم، فإنك تَقْدِرُ ولا أَقْدِرُ، وتعلمُ ولا أعلمُ، وأنت عَلَّامُ الغُيُوبِ. اللهم إن كنتَ تعلم أن هذا الأمر خيرٌ لي في ديني ومَعَاشِي وعَاقِبَةِ أَمْرِي» أو قال: «عَاجِلِ أَمْرِي وآجِلِهِ، فاقْدُرْهُ لي ويَسِّرْهُ لي، ثم بَارِكْ لي فيه. وإن كنت تعلمُ أن هذا الأمر شرٌّ لي في ديني ومَعَاشِي وعَاقِبَةِ أَمْرِي» أو قال: «عَاجِلِ أَمْرِي وآجِلِهِ؛ فاصْرِفْهُ عَنِّي، واصْرِفْنِي عنه، واقْدُرْ لِيَ الخيرَ حيث كان، ثم أَرْضِنِي به» قال: «ويُسَمِّي حَاجَتَهُ».
[صحيح] - [رواه البخاري]
المزيــد ...
Džabir b. Abdullah kazao je: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poučavao nas je istihara-namazu, kao što nas je poučavao nekoj suri iz Kur’ana. Govorio nam je: ‘Kada neko htjedne nešto poduzeti, neka klanja dva rekata dobrovoljnog namaza, zatim neka, nakon toga, rekne: ‘Allahu, ja Tvojim znanjem od Tebe tražim najbolji izbor, i molim Te Tvojom moći i tražim od Tvoje dobrote, jer si Ti u stanju, a ja nisam, Ti znaš a ja ne znam, Ti si Onaj Koji poznaje sve tajne. Allahu, ukoliko je, prema Tvome znanju, ova stvar (spomenut će je riječima) dobra za mene, za moju vjeru, moj život, moj budući svijet i moj krajnji ishod, odredi mi je, olakšaj mi je, a potom mi je blagoslovi. Allahu, ukoliko je, prema Tvome znanju, ova stvar (spomenut će je riječima kao i prvi put) loša za mene moju vjeru, moj život, moj budući svijet i moj krajnji ishod, odvrati je od mene i mene od nje odvrati i odredi mi ono što je za mene dobro, i učini me zadovoljnim time!’”
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari]
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, trudio se da pouči ashabe istihara-namazu, kao što se trudio da ih pouči surama iz Kur'ana. Naime, uputio ih je da klanjaju dva rekata, mimo farza, a zatim da, nakon selama, mole Allaha da im olakša i dražim učini činjenje onog što je bolje za njih. Allah je Taj Koji zna sve detalje i okolnosti vezane za nešto, a znanje o tome nema niko osim onaj ko to u potpunosti poznaje, a to je Allah. Također, u tom namazu čovjek treba moliti Allaha da mu podari snagu da izvrši ono što je najbolje i da mu podari dio Svoje velike dobrote, jer On može sve, dok čovjek ne može. Allah Uzvišeni zna sve, bilo da se radi o cjelinama ili detaljima, a čovjek zna samo ono čemu ga je Allah poučio. Allahu ništa ne izmiče, bez obzira koliko bilo skriveno ljudima. Zatim, onaj ko klanja ovaj namaz treba imenovati djelo koje je naumio i moliti Allaha da mu ga odredi i olakša ako je ono dobro za njega, njegov ovosvjetski i onosvjetski život. A ako je to djelo, u Allahovom znanju, loše i negativno za njegov ovosvjetski i onosvjetski život, da ga odvrati od činjenja tog djela i da to djelo udalji od njega, te da mu podari dobro gdje god ono bilo, te da ga učini zadovoljnim Allahovom odredbom i kaderom.