حديث: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отпочињао би намаз (молитву) текбиром (речима Аллаху екбер) и учењем Ел-Фатихе: Ел-Хамду лиллахи Раббил-алемин (Хвала Аллаху, Господару свих светова)

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنين رَضيَ اللهُ عنها قَالَتْ:
كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْتَفْتِحُ الصَّلَاةَ بِالتَّكْبِيرِ، وَالقِرَاءَةِ، بِـ الحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ العَالَمِينَ، وَكَانَ إِذَا رَكَعَ لَمْ يُشْخِصْ رَأْسَهُ وَلَمْ يُصَوِّبْهُ، وَلَكِنْ بَيْنَ ذَلِكَ، وَكَانَ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ لَمْ يَسْجُدْ حَتَّى يَسْتَوِيَ قَائِمًا، وَكَانَ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ السَّجْدَةِ لَمْ يَسْجُدْ حَتَّى يَسْتَوِيَ جَالِسًا، وَكَانَ يَقُولُ فِي كُلِّ رَكْعَتَيْنِ التَّحِيَّةَ، وَكَانَ يَفْرِشُ رِجْلَهُ اليُسْرَى وَيَنْصِبُ رِجْلَهُ اليُمْنَى، وَكَانَ يَنْهَى عَنْ عُقْبَةِ الشَّيْطَانِ، وَيَنْهَى أَنْ يَفْتَرِشَ الرَّجُلُ ذِرَاعَيْهِ افْتِرَاشَ السَّبُعِ، وَكَانَ يَخْتِمُ الصَّلَاةَ بِالتَّسْلِيمِ.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم: 498]

Аиша, мајка верника, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је:
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отпочињао би намаз (молитву) текбиром (речима Аллаху екбер) и учењем Ел-Фатихе: Ел-Хамду лиллахи Раббил-алемин (Хвала Аллаху, Господару свих светова). Када би ишао на руку' (прегибање), није превише подизао главу нити би је превише спуштао, већ би је држао равно и уравнотежено. Када би се подигао с рукуа, потпуно би се усправио пре него што би отишао на сеџду. А када би се подигао са прве сеџде, не би одмах отишао на другу, све док се потпуно не би исправио у седећем положају. Након свака два реката, учио би Ет-Техијјату. Када би седао, испружио би леву ногу, а подвио десну. Забрањивао је да се седи на петама као што седи ђаво, и да се на сеџди прислањају подлактице на земљу, као што то чини дивља животиња. Намаз би завршавао селамом.
[صحيح] - [رواه مسلم] - [صحيح مسلم - 498]

الشرح

Маjка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, пренела је о молитви Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је он отпочињао молитву почетним текбиром, изговарајући: „Аллаху екбер - Аллах је највећи“, и да је започињао учење Кур'ана суром Ел-Фатиха. Тебе, Аллаха, Господара свих светова, хвалимо... А када би се прегибао након стајања, није ни подизао ни спуштао главу током руку'а, већ би је држао право и у равни с леђима. Када би подигао главу са руку'а, потпуно би се усправио стојећи пре него што би отишао на сеџду. А када би подигао главу са прве сеџде, није прелазио на другу док се не би потпуно стабилизовао у седећем положају. Он би седео после свака два реката ради учења Ет-Техијјату, говорећи: „Поздрави, благослови и захвале припадају Аллаху...“ Када би седео између две сеџде или на седењу испружио би леву ногу и сео на њу, а десну ногу би држао усправљену. Забрањено је да верник у молитви седи као ђаво, то јест да рашири стопала по земљи и седи на петама, или да положи обе ноге на земљу, испружи их и наслони руке на тло као пас, или пак да рашири подлактице у седећем положају као што то чине дивље звери. Он би завршавао молитву говорећи: „Ес-селаму алејкум ве рахметуллах“, једном на десну, а затим на леву страну.

من فوائد الحديث

1. Опис неких особина молитве Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
2. Обавезност почетног текбира, који забрањује сваки изговор или радњу у супротности са речима и радњама молитве, и ниједан други израз не може га заменити приликом отпочињања молитве.
3. Обавезност учења суре Ел-Фатихе.
4. Обавезност руку'а (прегибања), при чему је најбоље држати тело равно, без превише подизања или спуштања.
5. Обавезност подизања са руку'а и обавезност усправног стајања након њега.
6. Обавезност сеџде, обавезност подизања са ње и обавезност потпуног смиреног седења након ње.
7. Прописано је да клањач (онај који обавља молитву) положи своју леву ногу и усправи десну приликом седења у молитви, док је на последњем седењу у молитви која се састоји од два тешаххуда (седења), попут акшама и јације, прописан теверук (начин седења). О томе су забележени друга предања.
8. Забрањено је седење на начин сличан ђавољем, а то је да се седи на петама и рашири стопала по земљи, или да се усправе ноге и седне на земљу између њих.
9. Забрањено је седење слично дивљој звери, а то је да верник распростре подлактице или руке по земљи, јер то представља знак лењости и слабости.
10. Забрањено је сличити ђаволу или животињама у њиховим поступцима.
11. Обавезност завршетка молитве поздравом (селамом), који представља дову за вернике, присутне и одсутне, као и за праведнике, да их Аллах сачува од сваког зла и недостатака.
12. Обавезност постизања смирености приликом извођења свих радњи у молитви.