Hadis: „Tri su časa u kojima nam je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zabranjivao da klanjamo i da zakopavamo naše mrtve: dok Sunce izlazi sve dok se ne podigne, kada je u zenitu sve dok ne krene, kada se Sunce primiče zalasku sve dok ne zađe.“

عن عُقبة بن عامر الجُهَنِي رضي الله عنه قال: ثلاث ساعات كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يَنهَانا أن نُصَلِّي فيهن، أو أن نَقْبُر فيهن مَوْتَانَا: «حِين تَطلع الشَّمس بَازِغَة حتى ترتفع، وحِين يقوم قَائم الظَّهِيرة حتى تَميل الشَّمس، وحين تَضيَّف الشمس للغُروب حتى تَغرب».
[صحيح] - [رواه مسلم]

Ukbe b. Amir, radijallahu 'anhu, veli: „Tri su časa u kojima nam je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zabranjivao da klanjamo i da zakopavamo naše mrtve: dok Sunce izlazi sve dok se ne podigne, kada je u zenitu sve dok ne krene, kada se Sunce primiče zalasku sve dok ne zađe.“
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Ukbe b. Amir, radijallahu 'anhu, kazuje nam o tri časa u kojima je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zabranjivao ashabima da klanjaju i da zakopavaju mrtve. Pod časovima se misli na vremenske periode, tj. u tri vremenska perioda Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zabranio je da se klanja i ukopavaju umrli. To su ustvari periodi ili časovi koji zabrane koji kratko traju i u kojima je zabrana posebno naglašena. Prvi čas: dok Sunce izlazi dok se ne podigne, tj. kada se pojavljuje na horizontu, kada su mu zrake i svjetlost jasni, pa sve dok se ne podigne sa horizonta. U drugoj verziji spominje se koliko treba da se podigne, a radi se o veličini jednog koplja. U drugoj predaji stoji: dok se ne podigne za jedno ili dva koplja, kao što se navodi u predaju kod Ebu Davuda od ‘Amra b. ‘Abese, radijallahu 'anhu. Koplje je poznato jer se koristilo kao oružje u borbama. Drugi čas: kada je Sunce u zenitu sve dok ne krene, tj. kada je Sunce na pola neba. Kada dođe na pola neba, sjenka se sporije kreće, pa sve dok ne nestane, tako da onaj ko gleda misli da stoji, a ustvari se kreće, s tim da se kreće veoma sporo. Takvo prividno stajanje naziva se po hadisu: ka’imuz-zahireh. U tom periodu zabranjeno je klanjati dobrovoljni namaz, sve dok se Sunce ne nagne prema Zapadu i pojavi se sjenka sa istoka. To se naziva fej'uz-zeval. Ovo vrijeme kratko traje, a neki učenjaci kažu da traje pet minuta otprilike, dok neki kažu deset minuta. Treći čas: kada se Sunce primiče zalasku, pa dok ne zađe. Dakle, vrijeme zabrane traje od momenta kada Sunce počne da zalazi pa dok ne zađe. U ova tri perioda zabranjeno je činiti dvoje: Prvo: Klanjati dobrovoljni namaz, pa makar taj namaz imao svoj poseban povod, kao npr. namaz kada se uđe u džamiju, dva rekata nakon abdesta, namaz prilikom pomračenja, jer je hadis opće prirode. Kada su u pitanju obavezni namazi, njih nije zabranjeno klanjati i pored činjenice da je hadis zabrane općeg karaktera, jer se u hadisu koji je posebnog karakera, a kojeg prenosi Ebu Katade, radijallahu 'anhu, kaže: "Ko prespava namaz ili ga zaboravi, neka ga klanja kada se sjeti." Muttefekun 'alejhi. Drugo: Nije dozvoljeno ukopavati umrle u ovom periodu. Kada bi neko donio umrloga u kaburistan, a nastupilo je vrijeme zabrane, sačekalo bi se dok to vrijeme ne prođe, pa bi se onda ukopao. Međutim, kada bi se počelo sa ukopom prije izlaska Sunca, pa se zbog nečega okasni sa okončanjem ukopa, te Sunce počne da izlazi, nastaviće se sa ukopom i neće se prekidati. Ili npr. da krenu sa ukopom prije nego što Sunce dođe do zenita, a zatim okosne da okončaju ukopavanje, pa nastupi vrijeme zabrane, također će nastaviti i neće prekidati. Ili npr. da počnu sa ukopom nakon ikindije, pa iz nekog razloga razvuku ukop, te nastupi vrijeme zabrane, i tada će nastaviti i neće prekidati, jer im nije bila namjera da ukop vrše u tom periodu zabrane. Kao npr. onaj ko klanja dobrovoljni namaz, pa nastupi vrijeme zabrane, nastaviće da klanja, jer pravilo kod islamskih učenjaka glasi: Toleriše se djelo koje već traje, dok se ne toleriše otpočinjanje tog djela.