حديث: Аллах ће скупити све људе, и прве и последње, на једном месту, где ће им се обратити, и свако ће моћи чути и видети оног ко говори. Сунце ће се приближити, и људи ће бити обузети патњом и тескобом, толико да ће бити неподношљиво

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ: أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُتِيَ بِلَحْمٍ فَرُفِعَ إِلَيْهِ الذِّرَاعُ، وَكَانَتْ تُعْجِبُهُ فَنَهَشَ مِنْهَا نَهْشَةً، ثُمَّ قَالَ:
«أَنَا سَيِّدُ النَّاسِ يَوْمَ القِيَامَةِ، وَهَلْ تَدْرُونَ مِمَّ ذَلِكَ؟ يَجْمَعُ اللَّهُ النَّاسَ الأَوَّلِينَ وَالآخِرِينَ فِي صَعِيدٍ وَاحِدٍ، يُسْمِعُهُمُ الدَّاعِي وَيَنْفُذُهُمُ البَصَرُ، وَتَدْنُو الشَّمْسُ، فَيَبْلُغُ النَّاسَ مِنَ الغَمِّ وَالكَرْبِ مَا لاَ يُطِيقُونَ وَلاَ يَحْتَمِلُونَ، فَيَقُولُ النَّاسُ: أَلاَ تَرَوْنَ مَا قَدْ بَلَغَكُمْ، أَلاَ تَنْظُرُونَ مَنْ يَشْفَعُ لَكُمْ إِلَى رَبِّكُمْ؟ فَيَقُولُ بَعْضُ النَّاسِ لِبَعْضٍ: عَلَيْكُمْ بِآدَمَ، فَيَأْتُونَ آدَمَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ فَيَقُولُونَ لَهُ: أَنْتَ أَبُو البَشَرِ، خَلَقَكَ اللَّهُ بِيَدِهِ، وَنَفَخَ فِيكَ مِنْ رُوحِهِ، وَأَمَرَ المَلاَئِكَةَ فَسَجَدُوا لَكَ، اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ، أَلاَ تَرَى إِلَى مَا نَحْنُ فِيهِ، أَلاَ تَرَى إِلَى مَا قَدْ بَلَغَنَا؟ فَيَقُولُ آدَمُ: إِنَّ رَبِّي قَدْ غَضِبَ اليَوْمَ غَضَبًا لَمْ يَغْضَبْ قَبْلَهُ مِثْلَهُ، وَلَنْ يَغْضَبَ بَعْدَهُ مِثْلَهُ، وَإِنَّهُ قَدْ نَهَانِي عَنِ الشَّجَرَةِ فَعَصَيْتُهُ، نَفْسِي نَفْسِي نَفْسِي، اذْهَبُوا إِلَى غَيْرِي، اذْهَبُوا إِلَى نُوحٍ، فَيَأْتُونَ نُوحًا فَيَقُولُونَ: يَا نُوحُ، إِنَّكَ أَنْتَ أَوَّلُ الرُّسُلِ إِلَى أَهْلِ الأَرْضِ، وَقَدْ سَمَّاكَ اللَّهُ عَبْدًا شَكُورًا، اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ، أَلاَ تَرَى إِلَى مَا نَحْنُ فِيهِ؟ فَيَقُولُ: إِنَّ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ قَدْ غَضِبَ اليَوْمَ غَضَبًا لَمْ يَغْضَبْ قَبْلَهُ مِثْلَهُ، وَلَنْ يَغْضَبَ بَعْدَهُ مِثْلَهُ، وَإِنَّهُ قَدْ كَانَتْ لِي دَعْوَةٌ دَعَوْتُهَا عَلَى قَوْمِي، نَفْسِي نَفْسِي نَفْسِي، اذْهَبُوا إِلَى غَيْرِي، اذْهَبُوا إِلَى إِبْرَاهِيمَ، فَيَأْتُونَ إِبْرَاهِيمَ فَيَقُولُونَ: يَا إِبْرَاهِيمُ أَنْتَ نَبِيُّ اللَّهِ وَخَلِيلُهُ مِنْ أَهْلِ الأَرْضِ، اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ أَلاَ تَرَى إِلَى مَا نَحْنُ فِيهِ، فَيَقُولُ لَهُمْ: إِنَّ رَبِّي قَدْ غَضِبَ اليَوْمَ غَضَبًا لَمْ يَغْضَبْ قَبْلَهُ مِثْلَهُ، وَلَنْ يَغْضَبَ بَعْدَهُ مِثْلَهُ، وَإِنِّي قَدْ كُنْتُ كَذَبْتُ ثَلاَثَ كَذِبَاتٍ، نَفْسِي نَفْسِي نَفْسِي، اذْهَبُوا إِلَى غَيْرِي، اذْهَبُوا إِلَى مُوسَى فَيَأْتُونَ، مُوسَى فَيَقُولُونَ: يَا مُوسَى أَنْتَ رَسُولُ اللَّهِ، فَضَّلَكَ اللَّهُ بِرِسَالَتِهِ وَبِكَلاَمِهِ عَلَى النَّاسِ، اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ، أَلاَ تَرَى إِلَى مَا نَحْنُ فِيهِ؟ فَيَقُولُ: إِنَّ رَبِّي قَدْ غَضِبَ اليَوْمَ غَضَبًا لَمْ يَغْضَبْ قَبْلَهُ مِثْلَهُ، وَلَنْ يَغْضَبَ بَعْدَهُ مِثْلَهُ، وَإِنِّي قَدْ قَتَلْتُ نَفْسًا لَمْ أُومَرْ بِقَتْلِهَا، نَفْسِي نَفْسِي نَفْسِي، اذْهَبُوا إِلَى غَيْرِي، اذْهَبُوا إِلَى عِيسَى ابْنِ مَرْيَمَ، فَيَأْتُونَ عِيسَى، فَيَقُولُونَ: يَا عِيسَى أَنْتَ رَسُولُ اللَّهِ، وَكَلِمَتُهُ أَلْقَاهَا إِلَى مَرْيَمَ وَرُوحٌ مِنْهُ، وَكَلَّمْتَ النَّاسَ فِي المَهْدِ صَبِيًّا، اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ أَلاَ تَرَى إِلَى مَا نَحْنُ فِيهِ؟ فَيَقُولُ عِيسَى: إِنَّ رَبِّي قَدْ غَضِبَ اليَوْمَ غَضَبًا لَمْ يَغْضَبْ قَبْلَهُ مِثْلَهُ قَطُّ، وَلَنْ يَغْضَبَ بَعْدَهُ مِثْلَهُ، وَلَمْ يَذْكُرْ ذَنْبًا، نَفْسِي نَفْسِي نَفْسِي اذْهَبُوا إِلَى غَيْرِي اذْهَبُوا إِلَى مُحَمَّدٍ، فَيَأْتُونَ مُحَمَّدًا فَيَقُولُونَ: يَا مُحَمَّدُ أَنْتَ رَسُولُ اللَّهِ وَخَاتِمُ الأَنْبِيَاءِ، وَقَدْ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِكَ وَمَا تَأَخَّرَ، اشْفَعْ لَنَا إِلَى رَبِّكَ أَلاَ تَرَى إِلَى مَا نَحْنُ فِيهِ، فَأَنْطَلِقُ فَآتِي تَحْتَ العَرْشِ، فَأَقَعُ سَاجِدًا لِرَبِّي عَزَّ وَجَلَّ، ثُمَّ يَفْتَحُ اللَّهُ عَلَيَّ مِنْ مَحَامِدِهِ وَحُسْنِ الثَّنَاءِ عَلَيْهِ شَيْئًا، لَمْ يَفْتَحْهُ عَلَى أَحَدٍ قَبْلِي، ثُمَّ يُقَالُ: يَا مُحَمَّدُ ارْفَعْ رَأْسَكَ سَلْ تُعْطَهْ، وَاشْفَعْ تُشَفَّعْ فَأَرْفَعُ رَأْسِي، فَأَقُولُ: أُمَّتِي يَا رَبِّ، أُمَّتِي يَا رَبِّ، أُمَّتِي يَا رَبِّ، فَيُقَالُ: يَا مُحَمَّدُ أَدْخِلْ مِنْ أُمَّتِكَ مَنْ لاَ حِسَابَ عَلَيْهِمْ مِنَ البَابِ الأَيْمَنِ مِنْ أَبْوَابِ الجَنَّةِ، وَهُمْ شُرَكَاءُ النَّاسِ فِيمَا سِوَى ذَلِكَ مِنَ الأَبْوَابِ، ثُمَّ قَالَ: وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، إِنَّ مَا بَيْنَ المِصْرَاعَيْنِ مِنْ مَصَارِيعِ الجَنَّةِ، كَمَا بَيْنَ مَكَّةَ وَحِمْيَرَ -أَوْ كَمَا بَيْنَ مَكَّةَ وَبُصْرَى-».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4712]

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Аллаховом Посланику, алејхисселам, донесено месо, и дата му је предња нога (од овце или козе), која му се свиђала, па је загризао комад, а затим рекао:
„Ја сам вођа људи на Судњем дану, а да ли знате зашто? Аллах ће скупити све људе, и прве и последње, на једном месту, где ће им се обратити, и свако ће моћи чути и видети оног ко говори. Сунце ће се приближити, и људи ће бити обузети патњом и тескобом, толико да ће бити неподношљиво. Тада ће људи рећи: ‘Зар не видите у каквом смо стању? Ко ће се заузимати за нас код вашег Господара?’ Тада ће једни другима рећи: ‘Идите код Адема (Адама).’ Они ће отићи код Адема, алејхисселам, и рећи ће му: ‘Ти си отац човечанства. Аллах те је створио Својом руком, удахнуо ти душу, и наредио анђелима да ти учине сеџду. Заступај нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?’ Адем ће им одговорити: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Он ми је забранио да једем са тог дрвета али Га нисам послушао. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Нуха (Ноја).’ Они ће отићи код Нуха и рећи: ‘О Нух, ти си први посланик који је послат људима, и Аллах те је назвао захвалним робом. Заступај нас код свог Господара!’ Нух ће одговорити: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Имао сам једну дову коју сам упутио против свог народа. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Ибрахима (Аврама).’ Они ће отићи код Ибрахима и рећи: ‘О Ибрахиме, ти си Божији посланик и Његов блиски пријатељ на земљи. Заступај нас код свог Господара!’ Ибрахим ће им рећи: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Ја сам три пута слагао. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Мусаа (Мојсија).’ Они ће отићи код Муса и рећи: ‘О Муса, ти си Божији посланик, и Он те је одликовао посланством и разговором са собом. Заступај нас код свог Господара!’ Муса ће одговорити: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Убио сам човека без наредбе да то учиним. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Исаа (Исуса).’ Они ће отићи код Исаа и рећи: ‘О Иса, ти си Божији посланик и Његова реч коју је Он послао Марији, и дух од Њега. Говорио си људима као дете у колевци. Заступај нас код свог Господара!’ Иса ће им рећи: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут.’ Иса неће споменути никакав грех, већ ће рећи: ‘Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Мухамеда.’ Они ће доћи код Мухамеда и рећи: ‘О Мухамеде, ти си Божији посланик и последњи од пророка. Аллах ти је опростио твоје раније и касније грехе. Заступај нас код свог Господара!’ Тада ћу ја отићи и доћи под Арш (престо) Аллаха и пасти на сеџду свом Господару. Аллах ће ме тада надахнути речима хвале и лепих израза којима ћу Га хвалити, а које никоме пре мене није дао. Тада ће ми бити речено: ‘О Мухамеде, подигни своју главу, тражи и биће ти дато, заступај и твоја заступништва ће бити прихваћена.’ Подићи ћу своју главу и рећи: ‘Господару мој, мој уммет, мој уммет, мој уммет!’ Тада ће ми бити речено: ‘О Мухамеде, уведи у Рај кроз десна врата оне из твог уммета који неће полагати рачун, али и они ће имати удела и у другим вратима Раја.’“ Посланик, алејхисселам, затим је рекао: „Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, раздаљина између два крила рајских врата је као раздаљина између Меке и Химјера – или као раздаљина између Меке и Бусре.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4712]

الشرح

Посланик, алејхисселам, био је са својим асхабима на ручку на којем су били позвани. Пред њега је донесена предња нога овце, што му је био омиљени део меса. Он је одгризао комад, а затим им се обратио и рекао: „Ја сам предводник свих потомака Адема на Судњем дану“, рекао је Посланик, алејхисселам, говорећи о благодати коју му је подарио Аллах Узвишени. Затим је рекао: „Знате ли зашто је то тако?“ Рекао је: „Људи ће на Судњем дану бити сакупљени на равној и пространој земљи. Сви ће моћи чути и видети оног ко говори; нико од њих неће бити скривен јер ће земља бити равна и неће бити ничега иза чега би се могли сакрити од оних који гледају. Сунце ће се приближити створењима на удаљености од једне миље, и тада ће их погодити таква тескоба и патња да ће бити неподношљиво, па ће тражити спас кроз заговарање (шефа'ат Божијих посланика). Тада ће Аллах, Узвишени, надахнути вернике да оду код Адема, оца човечанства. Они ће му прићи и споменуће му његове заслуге, у нади да ће се заузимати за њих пред Аллахом, Узвишеним. Казат ће му: „Ти си Адам, отац човечанства. Аллах те је створио Својом руком, наредио анђелима да ти учине седжду, научио те именима свих ствари и удахнуо ти рух.“ Адам ће им одговорити: „Мој Господар је данас толико љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут.“ Затим ће споменути свој грех, који му је Аллах, Узвишени, забранио, а то је да не једе плодове са дрвета, а он је ипак појео, и рећи ће: „Чак и мени треба неко да се за мене заузима, идите код неког другог, идите код Нуха (Ноја).“ Затим ће отићи код Нуха и рећи му: „Ти си први посланик којег је Аллах послао становницима Земље, и Аллах те је назвао захвалним робом.“ Али Нух ће се извинити, рекавши: „Аллах је данас љут као никада пре, и како неће бити љут. Ја сам имао једну дову коју сам упутио против свог народа. Чак и мени треба неко да се за мене заузима, идите код неког другог, идите код Ибрахима (Аврама).“ Затим ће отићи код Ибрахима и рећи му: „Ти си Аллахов миљеник на Земљи, заступај нас код свог Господара! Зар не видиш у каквој смо ситуацији?“ Али Ибрахим ће им рећи: „Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. И заиста сам ја рекао три неистине.“ (Те три неистине су): Када је рекао: „Ја сам болестан.“ Када је рекао: „Ово је учинио онај велики (кип).“ Када је рекао својој жени Сари: „Реци му да сам ти брат, како бих био поштеђен његовог зла.“ Истина је да су ове три изјаве биле само двосмислене, али, пошто су по свом облику личиле на лаж, Ибрахим се због њих бојао и сматрао се недостојним да буде заговорник човечанства. Што човек боље познаје свог Господара и ближи је Њему, то га више обузима страх за своје грешке. Затим ће рећи: „Моја душа треба неког да се за њу заузима, идите код неког другог, идите код Мусе (Мојсија).“ Затим ће отићи код Муса и рећи му: „О Муса, ти си Божији посланик. Аллах те је одликовао Својом посланицом и разговором са тобом у односу на друге људе. Заузимај се за нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?“ Али Муса ће им рећи: „Мој Господар је данас љут као никада пре, и како никада неће бити љут. И заиста сам ја убио човека, а нисам имао дозволу да га убијем. Чак и мени треба нечије заузимање, идите код неког другог, идите код Иса (Исуса), сина Мерјеминог (Маријиног).“ Затим ће отићи код Исаа и рећи му: „О Иса, ти си Божији посланик, Његова реч коју је Он удахнуо у Мерјему, и Ти си (посебна) душа коју је створио. Говорио си људима још као дете у колевци. Заузимај се за нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?' Али Иса ће им рећи: „Мој Господар је данас љут као никада пре, и како никада неће бити љут.“ Иса неће споменути никакав грех, већ ће рећи: „Чак мени треба нечије заузимање, идите код неког другог, идите код Мухамеда.“ Затим ће доћи код Мухамеда, алејхисселам, и рећи му: „О Мухамеде, ти си Божији посланик и последњи од свих посланика. Аллах ти је опростио твоје претходне и будуће грехе. Заузимај се за нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?“
(Посланик каже:) "Тада ћу кренути и доћи под Арш (Божији престо), па ћу пасти на седжду свом Господару, Узвишеном. Аллах ће ме тада надахнути речима хвале и похвале какве није дао никоме пре мене. Тада ће ми бити речено: 'О Мухамеде, подигни своју главу, тражи и биће ти дато, заговорај се и твоје заговарање ће бити прихваћено.' Тада ћу подићи своју главу и рећи: 'Мој уммет, Господару, мој уммет, Господару, мој уммет, Господару!'" И његово заговарање ће бити прихваћено. И биће му речено: „О Мухамеде, уведи кроз десна врата Раја оне из твог уммета који не морају полагати рачун. А биће и учесници са другима у осталим џеннетским капијама.“ Затим је рекао: „Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, оно што је између две стране једне џеннетске капије је као раздаљина између Мекке и Сане у Јемену, или као раздаљина између Мекке и Бусре у Шаму, града у Хаурану.“

من فوائد الحديث

1. Посланикова скромност и његов одзив на позиве, као и јело са обичним народом.
2. Предност нашег Посланика, мир и благослови на њега, над свим људима.
3. Кади Ијад је рекао: „Говори се да је предводник онај који надмашује свој народ и којем се обраћају у тешким тренуцима. Посланик, мир и благослови на њега, је њихов предводник на овом и на оном свету. А посебно је поменут Судњи дан због Посланикове важности тог дана, када ће сви њему хрлити, јер ће Адeм и сви његови потомци бити под његовом заставом, мир и благослови на њега.“
4. Мудрост у томе што их је Узвишени Аллах надахнуо да траже заступништво од Адема, а након њега од других, а није их одмах надахнуо да траже од нашег Посланика Мухаммеда, алејхисселам, јесте у томе да се покаже његова вредност. Он је врхунац у достизању узвишеног положаја и потпуне близине своме Господару.
5. Прописано је ономе ко жели да од некога затражи услугу да претходно истакне најлепше особине онога од кога тражи, како би то било подстицајније за позитиван одговор.
6. Дозвољено је ономе од кога се тражи нешто што није у могућности да учини да се извини на начин који ће бити прихваћен. Препоручује се да упути на онога за кога сматра да је способнији да то оствари.
7. Опис ужасности тог догађаја и тежине судњег збора за људе на Судњем дану.
8. Скромност посланика огледа се у томе што су се присетили онога што су учинили у прошлости, како би осетили да нису достојни тог тренутка.
9. Потврда великог заговорништва (шефаата) на будућем свету, која ће бити за почетак суђења међу створењима.
10. Потврда узвишеног положаја (весиле) и хваљеног места (Мекамул-Махмуд) за Аллаховог Посланика, мир и благослови на њега.
11. Хвале Узвишеном Аллаху су бескрајне, и због тога ће Аллах у том узвишеном положају открити Свом Посланику, алејхисселам, речи најлепшег хвалења Њега, које није открио никоме пре њега.
12. Објашњење да је уммет Мухаммеда, алехисселам, најбољи уммет. Они имају посебне привилегије уласка у Рај, јер ће они који неће полагати рачун и који ће ући на посебна рајска врата уствари од његових следбеника, а такође ће учествовати са другим народима у праву уласка на остала врата.