Хадис: „Жена не треба да тугује за умрлим више од три дана, осим за мужем – четири месеца и десет дана

عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ رَضيَ اللهُ عنها أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«لَا تُحِدُّ امْرَأَةٌ عَلَى مَيِّتٍ فَوْقَ ثَلَاثٍ إِلَّا عَلَى زَوْجٍ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا، وَلَا تَلْبَسُ ثَوْبًا مَصْبُوغًا إِلَّا ثَوْبَ عَصْبٍ، وَلَا تَكْتَحِلُ، وَلَا تَمَسُّ طِيبًا إِلَّا إِذَا طَهُرَتْ نُبْذَةً مِنْ قُسْطٍ أَوْ أَظْفَارٍ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم: 938]

Од Умми ‘Атије, нека је Аллах задовољан њом, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао:
„Жена не треба да тугује за умрлим више од три дана, осим за мужем – четири месеца и десет дана. Не носи обојену одећу, осим посебне јеменске одеће. Не користи сурму, осим кад се очисти (од менструације), па може употребити мало тамјана од куста или азфарског мириса.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح مسلم - 938]

Коментар

Посланик, алејхисселам, забранио је женама да проводе жалост одустајањем од украшавања — мирисима, сурмом за очи, накитом и лепом одећом, више од три дана због смрти неког ближњег, било да је то отац, брат, син или неко други, осим у случају мужа, тада жалост траје четири месеца и десет дана. Жена приликом жалости за смрћу свога мужа не сме носити обојену, лепу одећу која се облачи ради украшавања, осим огртача (из Јемена) који се боји пре ткања. Такође, не сме користити сурму за очи, нити се парфемисати било каквим мирисима, осим ако се окупа после менструације, тада може употребити мало индијског тамјана или азфорског миомириса, и то није ради мирисања, већ ради отклањања непријатног мириса након менструације. С тим мирисом се лагано пређе по интимном подручју, не ради украшавања, већ ради чистоће.

Користи хадиса

1. Жалост код жене значи: напуштање украшавања и свега што подстиче на брак са њом. Жена у жалости треба да се клони сваког накита, мириса, сурме за очи и украшене одеће.
2. Забрањено је жени да буде ужалости за умрлим више од три дана, осим ако је реч о мужу, тада жалост траје четири месеца и десет дана.
3. Указивање на узвишен положај мужа, јер жалост не траје дуже од три дана ни за ким другим, осим за њим.
4. Дозвољено је да жена тугује до три дана за било ким другим, као олакшање души и ублажавање боли због губитка.
5. Жена је обавезна да буде у жалости за својим мужем четири месеца и десет дана, осим ако је трудна — онда трајање жалости завршава порођајем.
6. Дозвољено јој је да носи одећу у боји која није ради украшавања, а критеријум за разликовање такве одеће јесте - оно што се сматра украсним према општем обичају (у друштву).