Хадис: „Пример упуте и знања с којима ме је Аллах послао сличан је обилној киши која падне на земљу,

عَنْ أَبِي مُوسَى رَضيَ اللهُ عنه عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ:
«مَثَلُ مَا بَعَثَنِي اللَّهُ بِهِ مِنَ الهُدَى وَالعِلْمِ كَمَثَلِ الغَيْثِ الكَثِيرِ أَصَابَ أَرْضًا، فَكَانَ مِنْهَا نَقِيَّةٌ، قَبِلَتِ المَاءَ، فَأَنْبَتَتِ الكَلَأَ وَالعُشْبَ الكَثِيرَ، وَكَانَتْ مِنْهَا أَجَادِبُ، أَمْسَكَتِ المَاءَ، فَنَفَعَ اللَّهُ بِهَا النَّاسَ، فَشَرِبُوا وَسَقَوْا وَزَرَعُوا، وَأَصَابَتْ مِنْهَا طَائِفَةً أُخْرَى، إِنَّمَا هِيَ قِيعَانٌ لاَ تُمْسِكُ مَاءً وَلاَ تُنْبِتُ كَلَأً، فَذَلِكَ مَثَلُ مَنْ فَقُهَ فِي دِينِ اللَّهِ وَنَفَعَهُ مَا بَعَثَنِي اللَّهُ بِهِ، فَعَلِمَ وَعَلَّمَ، وَمَثَلُ مَنْ لَمْ يَرْفَعْ بِذَلِكَ رَأْسًا، وَلَمْ يَقْبَلْ هُدَى اللَّهِ الَّذِي أُرْسِلْتُ بِهِ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 79]

Преноси се од Ебу Мусе, нека је Аллах задовољан њиме, да је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао:
„Пример упуте и знања с којима ме је Аллах послао сличан је обилној киши која падне на земљу, па један део те земље буде чист и прихвати воду, и изнедри бујну траву и растиње, други део буде неплодан, али задржи воду, па људи имају корист: пију, поје своја стада и њиве наводњавају, а трећи део буде равна, тврда површина, нити воду упија, нити трава израста. Ово је пример за онога ко је спознао Аллахову веру и користи оно с чиме ме је Аллах послао, па научи и друге поучава; и пример за онога који за то знање није ни главу подигао нити прихватио Аллахову упуту с којом сам послан.“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 79]

Коментар

Посланик је упоредио оне који имају користи од онога с чиме је он послан: упуте и шеријатског знања, са земљом на коју падне обилна киша. Та земља је различита и дели се на три врсте: Прва је: чиста и плодоносна земља која прима кишницу, па из ње ниче обилна вегетација – и свежа и сува, од које људи имају корист. Друга је: земља која задржава воду, али не рађа усеве, она чува воду како би људи могли да је користе: да пију, напајају стоку и наводњавају поља. А трећа врста: земља равна и глатка, не задржава воду нити ниче било шта на њој, ни сама није имала користи од кише, нити су људи могли имати користи од ње. Тако је и са онима који слушају знање и упуту с којима је послат Мухаммед, алејхисселам. Први је: учењак, који разуме веру и ради по ономе што зна, а друге подучава, он је попут плодоносне земље која упија воду, па има користи од ње и она сама, а и доноси плодове од којих корист имају и други. А други: то је носилац знања који га памти и преноси, али му недостаје дубље разумевање и способност да из њега извлачи правне или верске поуке. Он прикупља знање, посвећен је његовом учењу, али га не примењује у пуној мери, нити разуме његове дубине. Он је попут земље која чува воду, сама не даје плодове, али људи од ње имају корист. А трећа врста су они који слушају знање, али га не памте, нити по њему поступају, нити га преносе другима, они су попут земље која ни воду не упија ни плод не даје, па ни сама нема користи, нити омогућава другима да имају корист.

Користи хадиса

1. Појашњење вредности тражења и подучавања знања, као и упозорење на његово занемаривање.
2. Коришћење поређења и метафора ради приближавања и појашњења апстрактних значења људима на разумљив начин.
3. Рекао је ел-Куртуби: „Као што киша оживљава мртву земљу, тако и верско знање оживљава мртво срце. Потом је упоредио оне који слушају то знање са различитим врстама земље на коју пада киша.“
4. Људи су различитих степени када је у питању примање верског знања.