Hadis: 'O Hakime, ovaj imetak je, doista, privlačan i sladak,

عَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ:
سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَعْطَانِي، ثُمَّ سَأَلْتُهُ فَأَعْطَانِي، ثُمَّ قَالَ لِي: «يَا حَكِيمُ، إِنَّ هَذَا المَالَ خَضِرٌ حُلْوٌ، فَمَنْ أَخَذَهُ بِسَخَاوَةِ نَفْسٍ، بُورِكَ لَهُ فِيهِ، وَمَنْ أَخَذَهُ بِإِشْرَافِ نَفْسٍ لَمْ يُبَارَكْ لَهُ فِيهِ، وَكَانَ كَالَّذِي يَأْكُلُ وَلاَ يَشْبَعُ، وَاليَدُ العُلْيَا خَيْرٌ مِنَ اليَدِ السُّفْلَى»، قَالَ حَكِيمٌ: فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالحَقِّ لاَ أَرْزَأُ أَحَدًا بَعْدَكَ شَيْئًا حَتَّى أُفَارِقَ الدُّنْيَا، فَكَانَ أَبُو بَكْرٍ يَدْعُو حَكِيمًا لِيُعْطِيَهُ العَطَاءَ، فَيَأْبَى أَنْ يَقْبَلَ مِنْهُ شَيْئًا، ثُمَّ إِنَّ عُمَرَ دَعَاهُ لِيُعْطِيَهُ، فَيَأْبَى أَنْ يَقْبَلَهُ، فَقَالَ: يَا مَعْشَرَ المُسْلِمِينَ، إِنِّي أَعْرِضُ عَلَيْهِ حَقَّهُ الَّذِي قَسَمَ اللَّهُ لَهُ مِنْ هَذَا الفَيْءِ، فَيَأْبَى أَنْ يَأْخُذَهُ. فَلَمْ يَرْزَأْ حَكِيمٌ أَحَدًا مِنَ النَّاسِ بَعْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى تُوُفِّيَ رَحِمَهُ اللَّهُ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 2750]

Od Hakima b. Hizama, radijallahu anhu, se prenosi da je rekao:
"Tražio sam od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa mi je dao. Ponovo sam tražio, pa mi je dao, a potom sam još jednom tražio, pa mi je i tada dao. Zatim je rekao: 'O Hakime, ovaj imetak je, doista, privlačan i sladak, pa ko ga uzme velikodušno i darežljivo, bit će mu u njemu podaren berićet, a ko ga uzme pohlepno, neće mu u njemu biti berićeta. On je poput onoga koji jede, a ne može se zasititi. Gornja ruka (ona koja daje) bolja je od donje ruke (one koja prima)!' Rekao sam: 'O Allahov Poslaniče, tako mi Onoga Koji te je poslao s Istinom, nikada više neću uzeti ništa ni od koga, sve dok ne napustim ovaj svijet!'" Nakon toga je Ebu Bekr, radijallahu anhu, pozivao Hakima da prihvati njegov dar, ali je Hakim odbijao uzeti išta od njega. Zatim ga je i Omer, radijallahu anhu, pozivao da prihvati njegov poklon, ali je Hakim i njega odbijao. Tada je Omer rekao: "O muslimani, uzimam vas za svjedoke da sam Hakimu ponudio njegovo pravo koje mu je Allah dao iz ovog plijena, ali ga on odbija uzeti!" Tako Hakim nakon Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, više nikada nije uzeo ništa ni od koga, sve do svoje smrti.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 2750]

Pojašnjenje

Hakim b. Hizam, radijallahu anhu, zatražio je od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nešto od dunjalučkih dobara pa mu je dao. Zatim je ponovo zatražio pa mu je opet dao, a onda mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „O Hakime, ovaj imetak je poželjan i privlačan. Ko ga primi bez prosjačenja, bez pohlepe i stalnog traženja, blagoslovljen će mu biti. A ko ga uzme sa pohlepom i požudom, neće mu biti blagoslovljen, i biće kao onaj koji jede, a nikad se ne najede. Najuzvišenija ruka je ona koja udjeljuje, a najmanje vrijedna ruka je ona koja prosi.“ Hakim je kazao: „Allahov Poslaniče, tako mi Onoga Koji te je poslao s Istinom, nikada više, nakon tebe, ni od koga neću tražiti imetak sve dok ne napustim ovaj svijet.“ Halifa Allahovog Poslanika, Ebu Bekr, radijallahu anhu, pozvao je (Hakima) da mu da dar, ali on odbi da primi išta od njega. Zatim ga je pozvao emir vjernika Omer, radijallahu anhu, da mu da dar, ali ni od njega nije htio primiti. Tada Omer reče: "O muslimani, ja mu nudim njegov dio koji mu je Allah namijenio od imetka (plijena) koji su muslimani stekli od nevjernika bez rata ili džihada, a on odbija da ga primi." Nakon smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, (Hakim) ni od koga nije tražio imetak.

Koristi i pouke hadisa

1. Uzimanje i sakupljanje imetka na dozvoljene načine ne kosi se sa skromnim odnosom prema dunjaluku; jer skromnost znači velikodušnost duše i neprivrženost srca za imetak.
2. Jasno pokazuje veliku darežljivost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te da daruje poput onoga koji se nikada ne boji siromaštva.
3. Davanje savjeta i briga za dobro svojih drugova prilikom pružanja pomoći; jer duša je spremna da prihvati lijep savjet.
4. Uzdržavanje od traženja od drugih i odvraćanje od toga, naročito kada nije stvarna potreba.
5. U njemu se osuđuje pohlepa za imetkom i učestalo traženje od drugih.
6. Ako neko bude uporan u traženju i ne odustaje, nema ništa loše u tome da mu se odgovori odbijanjem i opomenom, te da mu se ukaže na odricanje od želje za uzimanjem.
7. Niko ne zaslužuje uzeti išta iz državne blagajne dok mu to ne dodijeli vlast; prije raspodjele ratnog plijena to mu ne pripada.
8. Dozvoljeno je tražiti pomoć ili pitati za nešto kada postoji stvarna potreba.
9. Ibn Hadžer kaže: „Imam bi trebao ukazati na moguće štetne posljedice tražioca tek nakon što mu ispuni potrebu, kako bi opomena imala pravi učinak i da tražilac ne pomisli da je to razlog da mu se uskraćuje ono što traži.
10. Vrlina Hakima, radijallahu anhu, ogleda se u njegovoj odanosti Allahu i Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.
11. Ishak b. Rahavejh je rekao: „Kada je Hakim umro, bio je jedan od najbogatijih Kurejšija."