Hadis: “O Hakime, zaista je ovaj imetak sladak i zelen, pa ko ga uzme velikodušno i darežljivo, imat će u njemu berićet, a ko ga uzme pohlepno, neće u njemu imati berićet i bit će kao onaj koji jede, a ne može se najesti. Gornja ruka (koja daje) bolja je od donje ruke (koja prima)!”

عن حكيم بن حِزَام رضي الله عنه قال: سألت رسول الله صلى الله عليه وسلم فأعطاني، ثم سَألته فأعطاني، ثم سألته فأعطاني، ثم قال: «يا حكيمُ، إن هذا المال خَضِرٌ حُلْوٌ، فمن أخذه بِسَخاوَة نفس بُورِك له فيه، ومن أخذه بإشراف نفس لم يُبَارَك له فيه، وكان كالذي يأكل ولا يَشَبَع، واليدُ العُليا خيرٌ من اليد السُفلى» قال حكيم: فقلت: يا رسول الله، والذي بعثك بالحق لا أرْزَأُ أحدًا بَعدك شيئاً حتى أفارق الدنيا، فكان أبو بكر رضي الله عنه يَدعو حكيماً ليُعطيه العَطَاءَ، فيأبى أن يقبل منه شيئاً، ثم إن عمر رضي الله عنه دعاه ليُعطيه فأبى أن يَقبله. فقال: يا معشر المسلمين، أُشهدكم على حكيم أني أعْرِض عليه حقه الذي قَسَمَه الله له في هذا الفَيْء فيَأبى أن يأخذه. فلم يَرْزَأْ حكيم أحدًا من الناس بعد النبي صلى الله عليه وسلم حتى تُوفي.
[صحيح] - [متفق عليه]

Od Hakima ibn Hizama, radijallahu 'anhu, prenosi se da je rekao: "Tražio sam od Allahova Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa mi je dao, pa sam opet tražio, pa mi je dao, pa sam opet tražio, pa mi je dao. Zatim je rekao: 'O Hakime, zaista je ovaj imetak sladak i zelen, pa ko ga uzme velikodušno i darežljivo, imat će u njemu berićet, a ko ga uzme pohlepno, neće u njemu imati berićet i bit će kao onaj koji jede, a ne može se najesti. Gornja ruka (koja daje) bolja je od donje ruke (koja prima)!' Rekao sam: 'O Allahov Poslaniče, tako mi Onoga Koji te je poslao sa Istinom, nikad više neću od nekoga uzeti do odlaska sa dunjaluka!'" Ebu Bekr pozivao je poslije Hakima da mu da dar, i on je odbio od njega išta uzeti. Zatim ga je Omer pozivao da mu da poklon, ali je i njega odbijao. Tada je rekao (Omer): “O muslimani, uzimam vas kao svjedoke protiv Hakima, da sam mu ja davao njegovo pravo koje mu je Allah dao iz ovoga plijena, pa ga on odbija uzeti!” Tako Hakim nije ništa uzeo ni od koga poslije Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, sve do svoje smrti.
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Značenje hadisa: Hakim b. Hizam je jedne prilike došao kod Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i tražio nešto imetka, pa mu je Poslanik dao. Potom je opet tražio pa mu je Poslanik ponovo dao, potom je opet tražio i opet mu je Poslanik dao. Zatim je Hakimu rekao: “O Hakime, zaista je ovaj imetak sladak i zelen...”, tj. imetak je drag i čovjek ga želi i voli i trudi se da dođe do njega, kao što voli lijepo i sočno voće za kojim pogledi žude i koje je slatko i ukusno. Zatim je rekao: “Ko ga uzme velikodušno i darežljivo bez navaljivanja da ga dobije imat će u njemu berićet", tj. Allah će mu dat napredak i on će se povećati, pa makar ga bilo malo, a njegovom vlasniku Allah će dati da bude zadovoljan onim što ima, tako da će biti bogate duše, smirenog srca i živjet će sretno. “a ko ga uzme pohlepno”: sa očekivanjem, težnjom i žudnjom, neće u njemu imati berićet, blagoslov i napredak niti će biti zadovoljan, nego će osjećati siromaštvo pa makar posjedovao riznice zemlje. U ovom značenju postoji hadis kod Muslima: “Ja samo čuvam i dijelim imetak, pa kome ga dadnem velikodušno i darežljivo, imat će u njemu berićet, a ko ga uzme traženjem i pohlepno, neće u njemu imati berićet i bit će kao onaj koji jede, a ne može se najesti”, kao onaj koji je željan nečega, koliko god da jede, ne može se najesti. Ako je ovakvo stanje onog ko uzima pohlepno, kako li je tek stanje sa onim koji prosjači. On je još dalji i dalji, zato je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao Omeru: “Kada ti dođe nešto od ove imovine, a ti ga nisi tražio niti ga je tvoja duša priželjkivala, uzmi ga! A ono što ti ne dođe tako, ne traži ga sebi!” Znači: kad ti nešto dođe a žudio si i tražio to, ne uzimaj ga a i kada ti dođe prosjačenjem, ne uzimaj. “Gornja ruka bolja je od donje ruke!”, ruka koja dijeli bolja je od ruke koja traži, jer je sama po sebi gornja i izdignuta iznad poniženja traženja, za razliku od one koja se izložila poniženju i umanjila svoju čast. Tada se Hakim b. Hizam zakleo Onim Koji je poslao Muhammeda sallallahu 'alejhi ve sellem, da neće više nikad nikog ništa pitati i od njega tražiti. Rekao je: “O Allahov Poslaniče, tako mi Onoga Koji te je poslao sa Istinom, nikad više neću od nekoga uzeti do odlaska sa dunjaluka!" Preselio je Poslanik i hilafet je preuzeo Ebu Bekr koji mu je davao imetak, a on ga nije uzimao, zatim je preselio Ebu Bekr, a hilafet je preuzeo Omer koji mu je isto davao imetak, pa je dobio da uzme. Omer je rekao: “O muslimani, uzimam vas kao svjedoke protiv Hakima, da sam mu ja davao njegovo pravo koje mu je Allah dao iz ovoga plijena, pa ga on odbija uzeti!” Omer je to rekao kako to ne bi bio dokaz protiv njega na Sudnjem danu i kako bi se pred ljudima od toga očistio. I pored svega toga, Hakim je ustrajao u svojoj odluci i nije uzimao od njega ništa sve do smrti.