عَنْ لَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كُنْتُ وَافِدَ بَنِي الْمُنْتَفِقِ -أَوْ فِي وَفْدِ بَنِي الْمُنْتَفِقِ- إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَ: فَلَمَّا قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَلَمْ نُصَادِفْهُ فِي مَنْزِلِهِ، وَصَادَفْنَا عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَ: فَأَمَرَتْ لَنَا بِخَزِيرَةٍ، فَصُنِعَتْ لَنَا، قَالَ: وَأُتِينَا بِقِنَاعٍ -وَالْقِنَاعُ: الطَّبَقُ فِيهِ تَمْرٌ- ثُمَّ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: «هَلْ أَصَبْتُمْ شَيْئًا؟ أَوْ أُمِرَ لَكُمْ بِشَيْءٍ؟» قَالَ: قُلْنَا: نَعَمْ، يَا رَسُولَ اللَّهِ، قَالَ: فَبَيْنَا نَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جُلُوسٌ، إِذْ دَفَعَ الرَّاعِي غَنَمَهُ إِلَى الْمُرَاحِ، وَمَعَهُ سَخْلَةٌ تَيْعَرُ، فَقَالَ: «مَا وَلَّدْتَ يَا فُلَانُ؟»، قَالَ: بَهْمَةً، قَالَ: «فَاذْبَحْ لَنَا مَكَانَهَا شَاةً»، ثُمَّ قَالَ: «لَا تَحْسِبَنَّ» وَلَمْ يَقُلْ: لَا تَحْسَبَنَّ «أَنَّا مِنْ أَجْلِكَ ذَبَحْنَاهَا، لَنَا غَنَمٌ مِائَةٌ لَا نُرِيدُ أَنْ تَزِيدَ، فَإِذَا وَلَّدَ الرَّاعِي بَهْمَةً، ذَبَحْنَا مَكَانَهَا شَاةً» قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ لِي امْرَأَةً وَإِنَّ فِي لِسَانِهَا شَيْئًا -يَعْنِي الْبَذَاءَ- قَالَ: «فَطَلِّقْهَا إِذن»، قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لَهَا صُحْبَةً، وَلِي مِنْهَا وَلَدٌ، قَالَ: «فَمُرْهَا» يَقُولُ: عِظْهَا، «فَإِنْ يَكُ فِيهَا خَيْرٌ فَسَتَفْعَلْ، وَلَا تَضْرِبْ ظَعِينَتَكَ كَضَرْبِكَ أُمَيَّتَكَ» فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَخْبِرْنِي عَنِ الْوُضُوءِ، قَالَ: «أَسْبِغِ الْوُضُوءَ، وَخَلِّلْ بَيْنَ الْأَصَابِعِ، وَبَالِغْ فِي الِاسْتِنْشَاقِ إِلَّا أَنْ تَكُونَ صَائِمًا».
المزيد
Преноси се од Лекита б. Сабире, радијаллаху анху, да је казао:
Бијах изасланик племена Бенул-Мунтефик (или је казао: Бијах у изасланству племена Бенул-Мунтефик) Аллаховом Посланику, алејхисселам. Када смо стигли Аллаховом Посланику, алејхисселам, нисмо га затекли у кући. У кући смо затекли Аишу, мајку верника. Она нареди да нам се припреми јело од брашна и масла. Донесена нам је и посуда од палминих влакана. Кутејбе (у свом предању) није споменуо посуду. У посуди од палминих влакана биле су урме. Након тога је дошао Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, и упитао: „Јесте ли шта јели (или је казао: Је л’ речено да вам се нешто спреми)?“ „Да, јели смо, Аллахов Посланиче.“ – одговорисмо.
Док смо седели с Аллаховим Послаником, алејхисселам, чобан дотера његово стадо у тор. С њим је било тек рођено јагње, које је блејало.
„Шта је ојањила?“ – упита (Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем).
„Женско.“ – одговори. „Немој да мислиш да смо због вас нешто посебно припремили или да смо је због вас заклали. Ми имамо стадо од сто оваца и не желимо да га увећавамо. Када нам се окоти ново јагње, ми једну овцу закољемо уместо њега.“
Рекох: „Аллахов Посланиче, ја имам жену која има необуздан језик.“ „Пусти је.“ – рече он.
Рекох: „Аллахов Посланиче, одавно смо у браку, а имам и дете са њом.“ „Онда је саветуј (да то отклони од себе).“ – рече он. „Уколико у њој буде добра, она ће то учинити. А не тучи је као роба.“ Рекох: „Аллахов Посланиче, обавести ме о абдесту.“ Он ми каза: „Темељито узимај абдест: добро протри између прстију и добро испери нос, осим кад постиш.“
