Хадис: „Темељито узимај абдест: добро протри између прстију и добро испери нос, осим кад постиш.“

عَنْ لَقِيطِ بْنِ صَبِرَةَ رَضيَ اللهُ عنه قَالَ:
كُنْتُ وَافِدَ بَنِي الْمُنْتَفِقِ -أَوْ فِي وَفْدِ بَنِي الْمُنْتَفِقِ- إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، قَالَ: فَلَمَّا قَدِمْنَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَلَمْ نُصَادِفْهُ فِي مَنْزِلِهِ، وَصَادَفْنَا عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ، قَالَ: فَأَمَرَتْ لَنَا بِخَزِيرَةٍ، فَصُنِعَتْ لَنَا، قَالَ: وَأُتِينَا بِقِنَاعٍ -وَالْقِنَاعُ: الطَّبَقُ فِيهِ تَمْرٌ- ثُمَّ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: «هَلْ أَصَبْتُمْ شَيْئًا؟ أَوْ أُمِرَ لَكُمْ بِشَيْءٍ؟» قَالَ: قُلْنَا: نَعَمْ، يَا رَسُولَ اللَّهِ، قَالَ: فَبَيْنَا نَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جُلُوسٌ، إِذْ دَفَعَ الرَّاعِي غَنَمَهُ إِلَى الْمُرَاحِ، وَمَعَهُ سَخْلَةٌ تَيْعَرُ، فَقَالَ: «مَا وَلَّدْتَ يَا فُلَانُ؟»، قَالَ: بَهْمَةً، قَالَ: «فَاذْبَحْ لَنَا مَكَانَهَا شَاةً»، ثُمَّ قَالَ: «لَا تَحْسِبَنَّ» وَلَمْ يَقُلْ: لَا تَحْسَبَنَّ «أَنَّا مِنْ أَجْلِكَ ذَبَحْنَاهَا، لَنَا غَنَمٌ مِائَةٌ لَا نُرِيدُ أَنْ تَزِيدَ، فَإِذَا وَلَّدَ الرَّاعِي بَهْمَةً، ذَبَحْنَا مَكَانَهَا شَاةً» قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ لِي امْرَأَةً وَإِنَّ فِي لِسَانِهَا شَيْئًا -يَعْنِي الْبَذَاءَ- قَالَ: «فَطَلِّقْهَا إِذن»، قَالَ: قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لَهَا صُحْبَةً، وَلِي مِنْهَا وَلَدٌ، قَالَ: «فَمُرْهَا» يَقُولُ: عِظْهَا، «فَإِنْ يَكُ فِيهَا خَيْرٌ فَسَتَفْعَلْ، وَلَا تَضْرِبْ ظَعِينَتَكَ كَضَرْبِكَ أُمَيَّتَكَ» فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَخْبِرْنِي عَنِ الْوُضُوءِ، قَالَ: «أَسْبِغِ الْوُضُوءَ، وَخَلِّلْ بَيْنَ الْأَصَابِعِ، وَبَالِغْ فِي الِاسْتِنْشَاقِ إِلَّا أَنْ تَكُونَ صَائِمًا».
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه] - [سنن أبي داود: 142]

Преноси се од Лекита б. Сабре, нека је Аллах задовољан њиме, да је казао:
Бијах изасланик племена Бенул-Мунтефик (или је казао: Бијах у изасланству племена Бенул-Мунтефик) Аллаховом Посланику, мир над њим. Када смо стигли Аллаховом Посланику, саллаллаху алејхи ве селлем, нисмо га затекли у кући. У кући смо затекли Аишу, мајку верника. Она нареди да нам се припреми чорба с месом. Донесена нам је и посуда од палминих влакана. Кутејбе (у свом предању) није споменуо посуду од палминих влакана. У посуди од палминих влакана биле су урме. Након тога је дошао Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, и упитао: „Јесте ли шта јели (или је казао: Је л’ речено да вам се нешто спреми)?“ „Да, јели смо, Аллахов Посланиче.“ – одговорисмо. Док смо седели с Аллаховим Послаником, саллаллаху алејхи ве селлем, чобан дотера његово стадо у тор. С њим је било тек рођено јагње, које је блејало. „Шта је ојањила?“ – упита (Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем). „Женско.“ – одговори. „Немој да мислиш да смо због вас нешто посебно припремили или да смо је због вас заклали. Ми имамо стадо од сто оваца и не желимо да га увећавамо. Када нам се окоти ново јагње, ми једну овцу закољемо уместо њега.“ Рекох: „Аллахов Посланиче, ја имам жену која има необуздан језик.“ „Пусти је.“ – рече он. Рекох: „Аллахов Посланиче, одавно смо у браку, а имам и дете са њом.“ „Онда је саветуј (да то отклони од себе).“ – рече он. „Уколико у њој буде добра, она ће то учинити. А не тучи је, као што тучеш робињу.“ Рекох: „Аллахов Посланиче, обавести ме о абдесту.“ Он ми каза: „Темељито узимај абдест: добро протри између прстију и добро испери нос, осим кад постиш.“
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه] - [سنن أبي داود - 142]

Коментар

Лекит ибн Сабра, нека је Аллах задовољан њиме, испричао је да је дошао као члан изасланства свога племена Бену Мунтефик код Посланика, мир и благослов Аллахов нека су на њега, и рекао је: Па га нисмо затекли у његовој кући, али смо затекли мајку верника Аишу, нека је Аллах задовољан њом. Она је наредила да нам се припреми чорба од брашна и масти, и донета нам је посуда са урмама. Затим је дошао Аллахов Посланик, мир и благослов Аллахов нека су на њега, и упитао: „Да ли вам је нешто од хране понуђено?“ Рекосмо: Да, понуђено нам је. Казао је Лекит: Док смо седели с њим, нека су на њега мир и благослов, дошао је његов чобанин, гонећи стадо ка њиховом ноћишту, носећи са собом тек ојагњено јаре које је блејало. Посланик, мир над њим, упита: „Шта је ојагњила?“ Рече: „Женско.“ Он тада рече: „Закољи нам уместо ње једну одраслу овцу.“ Затим рече, Посланик, мир и благослов над њим: Немој да мислиш да смо због вас нешто посебно припремили или да смо је због вас заклали. Ми имамо стадо од сто оваца и не желимо да га увећавамо. Када нам се окоти ново јагње, ми једну закољемо уместо њега. Рече Лекит: „Аллахов Посланиче, ја имам жену која има необуздан језик. Шта да радим с њом?“ „Разведи је.“ – рече он. Рекао сам: „О Аллахов Посланиче, она је дуго са мном у браку, и имам с њом децу.“ Посланика, мир и благослов Аллахов нека су на њега, рече: „Посаветуј је. Ако има добра у њој, прихватиће твој савет. А ако не послуша, онда је удари, али не јако, и не тучи је, као што тучеш робињу.“ Затим сам рекао: „О Аллахов Посланиче, обавести ме о абдесту.“ Он му одговори: „Нека вода допре до сваког дела тела у току абдеста. Дај сваком делу тела његово право. Немој пропустити оно што је обавезно нити оно што је суннет приликом узимања абдеста. Раздвој прсте руку и ногу приликом прања. Добро испери нос, осим ако постиш, да ти вода не уђе у грло.“

Користи хадиса

1. Прописаност указивања части госту.
2. Испаг има два облика: 1. Обавезни испаг – темељно и потпуно прање делова тела које је услов ваљаности абдеста. Овде се мисли на обухватање целокупне површине која мора бити опрана, без изостављања и најмањег дела. 2. Препоручени (мустехаб) испаг – оно што није неопходно за исправност абдеста, али се препоручује као употпуњавање тог чина. То обухвата друго и треће прање делова тела након првог обавезног прања (приликом абдеста).
3. Препоручено је при абдесту раставити прсте руку и ногу и обезбедити да вода продре између њих, како би се осигурало да су сви делови правилно опрани.
4. Рекао је Тиби: „Посланик, мир нека је на њега, одговорио је само о неким суннетима (препорученим радњама) абдеста, зато што је онај који је питао већ био упознат са основном обавезом абдеста.“
5. Једна од племенитих особина Посланика, мир нека је на њега, била је његова брига за осећања других и пажљиво поштовање њиховог психичког стања.
6. Овај хадис указује на обавезност испирања уста приликом узимања абдеста.
7. Препоручује се темељно увлачење воде у нос приликом узимања абдеста, осим када човек пости, тада се избегава претераност како вода не би доспела до грла и тиме покварила пост.
8. Из овог хадиса се види да хиџра није обавезна за свакога ко прими ислам. Племе Бену Мунтефик, као и друга племена, нису се селила, већ су слала своје изасланике Посланику, мир над њим. То указује да је хиџру дозвољено изоставити ако човек живи у месту где може слободно и јавно да исповеда своју веру и практикује исламске обреде.