عَنْ جُنْدُبِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ:
كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَنَحْنُ فِتْيَانٌ حَزَاوِرَةٌ، فَتَعَلَّمْنَا الإِيمَانَ قَبْلَ أَنْ نَتَعَلَّمَ القُرْآنَ، ثُمَّ تَعَلَّمْنَا القُرْآنَ، فَازْدَدْنَا بِهِ إِيمَانًا.
[صحيح] - [رواه ابن ماجه] - [سنن ابن ماجه: 61]
المزيــد ...
Џундуб бин Абдулах, Аллах нека е задоволен со него, раскажува:
„Бевме со Веровесникот, салаллаху алејхи ве селем, додека бевме млади момчиња на прагот на зрелоста. Најпрво го учевме иманот (верувањето) пред да го учиме Куранот. А потоа го учевме Куранот – и со него уште повеќе го зголемувавме иманот.“
[صحيح] - [رواه ابن ماجه] - [سنن ابن ماجه - 61]
Џундуб бин Абдулах, Аллах нека е задоволен со него, рекол: „Бевме со Веровесникот, салаллаху алејхи ве селем, како момчиња блиску до полнолетство, силни и цврсти. Кај него најпрво го учевме иманот, пред да го учиме Куранот. А кога потоа го изучувавме Куранот – и со него го зголемувавме иманот.“