Hadis: "Kada neko od vas klanjajući zadrijema neka odspava dok mu pospanost ne prestane, jer ukoliko klanja pospan može sam sebe proklinjati umjesto da za sebe traži oprosta (jer ne zna šta priča)."

عن عائشة رضي الله عنها مرفوعاً: «إذا نَعَسَ أحدكم وهو يصلي فَلْيَرْقُدْ حتى يذهب عنه النوم، فإن أحدكم إذا صلى وهو نَاعِسٌ لا يدري لعله يذهب يستغفر فَيَسُبُّ نَفْسَهُ».
[صحيح] - [متفق عليه]

"Kada neko od vas klanjajući zadrijema neka odspava dok mu pospanost ne prestane, jer ukoliko klanja pospan može sam sebe proklinjati umjesto da za sebe traži oprosta (jer ne zna šta priča)."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Ovaj hadis ukazuje na pokuđenost prisiljavanja sebe na ibadet. Kada čovjek osjeti da mu se spava dok klanja, neka prekine namaz ili neka ga završi, a potom se odmori, kako u takvom stanju ne bi dovio sam protiv sebe.