Najviše čega se bojim za vas jeste mali širk." “Šta je to mali širk?”, prisutni upitaše. “Rijaluk (činjenje dobrih djela da bi ih ljudi vidjeli)!
Hoćete li da vam nešto kažem o Dedždžalu? To nijedan vjerovjesnik nije kazao svome narodu. Dedždžal je ćorav na jedno oko i ljudima će iluzorno pokazivati džennet i vatra
"Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, odgodio je jaciju do u mrklo doba noći, pa je Omer izašao i rekao mu: 'Namaz, o Allahov Poslaiče, pospale su i žene i djeca.' Tada je on izašao a niz lice mu je kapala voda, pa reče: 'Da se ne bojim da ću otežati svome ummetu naredio bi im da obavljaju ovaj namaz u ovo doba.'"
"Primjer mene i vas je kao primjer čovjeka koji je zapalio vatru pa leptiri i skakavci ulijeću u nju, a on ih tjera od nje. Ja isto tako vas odbijam od vatre, držeći vas za vaše ogrtače, ali se vi izmičete iz mojih ruku."
"Doista je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, znao klanjati držeći Umamu kćerku svoje kćeri Zejnebe."
Allahu pripada ono što uzme i ono što je dao. Kod Njega je rok svakom precizno određen, pa neka se strpi i nada nagradi.
Allah mi je, uistinu, dao da obuhvatim Zemlju, pa sam vidio njene istoke i zapade. Vlast moga ummeta, uistinu će doseći onoliko koliko sam od nje obuhvatio. Data su mi dva trezora: crveni i bijeli.
Ako je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, ostavljao neko djelo, a volio je da to praktikuje, to je činio iz bojazni da ga pođu praktikovati ljudi pa da im se, onda, propiše kao obaveza.
Dešavalo se da ustanem na namaz želeći da ga odužim i onda začujem plač djeteta pa skratim namaz iz bojazni da ne otežam njegovoj majci.
"O Džibrilu, idi Muhammedu i reci mu: 'Mi ćemo dati da budeš zadovoljan sa svojim ummetom i nećemo ti loše učiniti.'"
“Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, pomilovao me je po licu i zamolio za mene.” Jedan je čovjek kasnije govorio: “Ebu Zejd živio je stotinu i dvadeset godina, a na glavi je imao tek nekoliko sijedih vlasi.”
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, ostavljao bi poneki posao, premda je volio raditi, bojeći se da ga ne bi radio i ostali svijet, pa da im se to nametne kao obaveza.
Prenosi se da je Sa'd b. Ebi Vekkas, radijallahu 'anhu, kazao: "Omer je zatražio dozvolu da uđe kod Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, a kod njega (su bile) neke žene iz plemena Kurejš. Razgovarale su s njim i tražile od njega mnoge odgovore. Glasovi su im bili povišeni. Pošto je Omer zatražio dozvolu za ulazak, one su ustale i požurile da se pokriju. Potom mu je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dozvolio (i on je ušao). Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nasmiješio se, a Omer reče: ‘Allahov Poslaniče, neka ti Allah uvijek da radost.’ ‘Začudio sam se ovima što su bile kod mene. Kad su čule tvoj glas, požurile su da se zastru.’ ‘Allahov Poslaniče, ti si bio preči da one osjete strahopoštovanje prema tebi.’, reče Omer, a potom uzviknu: ‘O, neprijateljice samih sebe, zar se bojite mene, a ne bojite se Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem?’ ‘Da, ti si grub za razliku od Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem.’ ‘Tako mi Onog u Čijoj je Ruci moja duša’ - reče Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem – ‘šejtan te nije nikada sreo, idući nekim putem, a da nije pošao mimo tvog puta.’” Bilježi Buhari.
"Rekao sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: 'O Allahov Poslaniče, Allah ti oprostio!' On odgovori: 'I tebi!' Obratio sam se Abdullahu: 'Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za tebe tažio oprost!? 'Da, i za tebe također', reče, a zatim prouči sljedeći ajet: 'Traži oprosta za svoje grijehe i za vjernike i za vjernice!' (Muhammed, 19)."
