Hadis: "O Džibrilu, idi Muhammedu i reci mu: 'Mi ćemo dati da budeš zadovoljan sa svojim ummetom i nećemo ti loše učiniti.'"

عن عبد الله بن عمرو رضي الله عنهما أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَلَا قَوْلَ اللهِ عز وجل فِي إِبْرَاهِيمَ صلى الله عليه وسلم : {رَبِّ إِنَّهُنَّ أَضْلَلْنَ كَثِيرًا مِنَ النَّاسِ فَمَنْ تَبِعَنِي فَإِنَّهُ مِنِّي} [إبراهيم: 36] الآية، وقَوْلَ عِيسَى صلى الله عليه وسلم : {إِنْ تُعَذِّبْهُم فَإِنَّهُم عِبَادَكَ وَإِنْ تَغْفِرْ لَهُم فَإِنَّكَ أَنْتَ العَزِيزُ الحَكِيمُ} [المائدة: 118] فَرَفَعَ يَدَيْهِ وقَالَ: «اللهُمَّ أُمَّتِي أُمَّتِي» وبَكَى، فقالَ اللهُ عز وجل : «يا جِبْرِيلُ، اذْهَبْ إِلَى مُحَمَّدٍ -ورَبُّكَ أَعْلَمُ- فَسَلْهُ مَا يُبْكِيهِ؟» فَأَتَاهُ جِبْرِيلُ، فَأَخْبَرْهُ رسولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم بما قَالَ -وهو أعلم- فقالَ اللهُ تعالى : «يَا جِبْرِيلُ، اذْهَبْ إِلَى مُحَمَّدٍ، فَقُلْ: إِنَّا سَنُرْضِيكَ فِي أُمَّتِكَ وَلَا نَسُوءُكَ».
[صحيح] - [رواه مسلم]

Od Abdullaha ibn' Amra ibnul-'Asa, radijallahu 'anhuma, prenosi se da je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, proučio riječi Uzvišenog Allaha o Ibrahimu: "Gospodaru moj, oni su (kipovi) odveli u stranputicu mnoge ljude, a onaj ko mene slijedi, on je od mene...", i riječi Isaa,: "... ako ih kazniš, pa oni su zaista Tvoji robovi, a ako im oprostiš, pa Ti si zaista Uzvišen i Mudar", zatim je podigao ruke i rekao: "Allahu moj, moj ummet, moj ummet." Zatim je plakao, pa je Uzvišeni Allah rekao: "O Džibrilu, idi Muhammedu, a tvoj Gospodar najbolje zna, pitaj ga zbog čega plače?" Pa mu je došao Džibril i Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, mu je rekao što je kazao, a on to zna. Tada je Uzvišeni Allah rekao: "O Džibrilu, idi Muhammedu i reci mu: "Mi ćemo dati da budeš zadovoljan glede svog ummeta i nećemo ti loše učiniti."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, proučio je riječi Uzvišenog Allaha o Ibrahimu i kipovima: "Gospodaru moj, oni su (kipovi) odveli u stranputicu mnoge ljude, a onaj ko mene slijedi, on je od mene, a ko mi odbije pokornost, pa Ti si taj koji praštaš i milostiv si." (Ibrahim, 36.), i riječi Isaa,: "... ako ih kazniš, pa oni su zaista Tvoji robovi, a ako im oprostiš, pa Ti si zaista Uzvišen i Mudar" (El-Maide, 118). Zatim je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, podigao ruke i rekao: "Allahu moj, moj ummet, moj ummet.", tj. oprosti im i smiluj im se. Potom je Uzvišeni Allah rekao: "O Džibrilu, idi Muhammedu, i pitaj ga zbog čega plače?" A Allah najbolje zna šta ga je rasplakalo. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao mu je o čemu se radi. Nakon toga Allah Uzvišeni opet reče Džibrilu: Idi Muhammedu i reci mu da ćemo ga učiniti zadovljnim i da ga nećemo rastužiti. Allah je učinio zadovoljnim Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, kada je u pitanju njegov ummet, a to se između ostalog ogleda u velikoj nagradi, yatim u tome da će na Sudnjem danu, iako su zadnji po redoslijedu, biti prvi, kao i to da je njegov ummet odlikovan u mnogo čemu nad drugim (ranijim) narodima.