Jednog petka ušao je u džamiju neki čovjek na vrata koja su bila prema Darul-kadai, dok je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, stajao i držao hutbu. Taj čovjek okrenu se Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i reče: "Allahov Poslaniče, blago (stoka) propade i putovati ne možemo, pa moli Allaha da nam dadne kišu!" Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, podiže ruke i izgovori: "Allahu moj, daruj nas kišom! Allahu moj, daj nam kišu! Allahu moj, daj nam kišu!" "Allaha mi", kaže Enes, "nismo vidjeli na nebu nikakav oblak, ni oblačak. Između nas i brda Sel' nije bila nijedna građevina, niti bilo kakva kuća (koja bi nam nebo zaklanjala). Tada se iza Sel'a pojavio oblak poput štita, i kada je stigao nasred neba, raširio se i otpočela je padati kiša. Tako mi Allaha, ne vidjesmo Sunce šest dana!" Sljedeće džume, dok je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, stajao i držao hutbu, uđe neki čovjek na ista vrata, okrenu se Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i reče: "Allahov Poslaniče, stoka nam propade, a putevi se isprekidaše, pa moli Allaha daje od nas povuče!" "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, podiže ruke.", priča Enes, "i reče: 'Allahu moj, oko nas je spusti, a ne na nas!" Izišao je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, da klanja namaz za kišu, okrenuo se prema Kibli doveći, okrenuo svoj ogrtač naopako a zatim klanjao dva rekata na kojima je učio naglas.