حديث: ‘Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небу? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.’

عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الخُدْرِيَّ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ:
بَعَثَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنَ اليَمَنِ بِذُهَيْبَةٍ فِي أَدِيمٍ مَقْرُوظٍ، لَمْ تُحَصَّلْ مِنْ تُرَابِهَا، قَالَ: فَقَسَمَهَا بَيْنَ أَرْبَعَةِ نَفَرٍ، بَيْنَ عُيَيْنَةَ بْنِ بَدْرٍ وَأَقْرَعَ بْنِ حابِسٍ وَزَيْدِ الخَيْلِ، وَالرَّابِعُ: إِمَّا عَلْقَمَةُ وَإِمَّا عَامِرُ بْنُ الطُّفَيْلِ، فَقَالَ رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِهِ: كُنَّا نَحْنُ أَحَقَّ بِهَذَا مِنْ هَؤُلاَءِ، قَالَ: فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «أَلاَ تَأْمَنُونِي وَأَنَا أَمِينُ مَنْ فِي السَّمَاءِ، يَأْتِينِي خَبَرُ السَّمَاءِ صَبَاحًا وَمَسَاءً»، قَالَ: فَقَامَ رَجُلٌ غَائِرُ العَيْنَيْنِ، مُشْرِفُ الوَجْنَتَيْنِ، نَاشِزُ الجَبْهَةِ، كَثُّ اللِّحْيَةِ، مَحْلُوقُ الرَّأْسِ، مُشَمَّرُ الإِزَارِ، فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ اتَّقِ اللَّهَ، قَالَ: «وَيْلَكَ، أَوَلَسْتُ أَحَقَّ أَهْلِ الأَرْضِ أَنْ يَتَّقِيَ اللَّهَ» قَالَ: ثُمَّ وَلَّى الرَّجُلُ، قَالَ خَالِدُ بْنُ الوَلِيدِ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَلاَ أَضْرِبُ عُنُقَهُ؟ قَالَ: «لاَ، لَعَلَّهُ أَنْ يَكُونَ يُصَلِّي» فَقَالَ خَالِدٌ: وَكَمْ مِنْ مُصَلٍّ يَقُولُ بِلِسَانِهِ مَا لَيْسَ فِي قَلْبِهِ، قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنِّي لَمْ أُومَرْ أَنْ أَنْقُبَ عَنْ قُلُوبِ النَّاسِ وَلاَ أَشُقَّ بُطُونَهُمْ» قَالَ: ثُمَّ نَظَرَ إِلَيْهِ وَهُوَ مُقَفٍّ، فَقَالَ: «إِنَّهُ يَخْرُجُ مِنْ ضِئْضِئِ هَذَا قَوْمٌ يَتْلُونَ كِتَابَ اللَّهِ رَطْبًا، لاَ يُجَاوِزُ حَنَاجِرَهُمْ، يَمْرُقُونَ مِنَ الدِّينِ كَمَا يَمْرُقُ السَّهْمُ مِنَ الرَّمِيَّةِ»، وَأَظُنُّهُ قَالَ: «لَئِنْ أَدْرَكْتُهُمْ لَأَقْتُلَنَّهُمْ قَتْلَ ثَمُودَ».
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 4351]

Ел-Бера' је рекао:
„Аллахов Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је послао злато у кожној врећици Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена, које још није било очишћено од прашине. Посланик је поделио то злато четворици људи: Ујејни ибн Бедру, Акри' ибн Хабису, Зејду ел-Хајлу, и четвртом, који је био или Алкама или Амир ибн Туфејл. Тада је један од његових сапутника рекао: ‘Ми смо били достојнији овога него ови.’ Овај коментар је дошао до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: ‘Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небу? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.’ Затим је устао један човек упалих очију, истакнутих јагодица, избоченог чела, густе браде, обријане главе и подигнутог огртача, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, му је одговорио: ‘Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?’ Потом се човек окренуо и отишао, а Халид ибнул-Валид је рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је одговорио: ‘Не, можда клања.’ Халид је рекао: ‘Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је рекао: ‘Нисам наређен да испитујем срца људи нити да им отварам утробе.’ Потом је погледао за њим док је одлазио и рекао: ‘Из потомства овог човека ће изаћи људи који ће учити Аллахову Књигу, али она неће прелазити њихова грла. Излазиће из вере као што стрела излази из лука.’ Мислим да је додао: ‘Ако их достигнем, убићу их као што су били убијен Семуд.’“
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري - 4351]

الشرح

Алија ибн Ебу Талиб, радијаллаху анху, послао је Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена комад злата у кожи прерађеној кором дрвета, који још није био очишћен од своје прашине. Рекао је: Па је Посланик, саллаху алејхи ве селлем, поделио тај комад злата четворици људи: Ујејна ибн Бедр ел-Фезари, Акри' ибн Хабис ел-Ханзали, Зејд ел-Хајл ел-Набхани и Алкама ибн Уласа ел-Амири. Тада је један од његових сапутника рекао: „Ми смо били достојнији овога него они,“ рекао је. То је стигло до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: „Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небесима? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.“ Рекао је: „Тада је устао један човек са упалим очима, истакнутим и издигнутим горњим делом образа, високим челом, густом, али не дугачком брадом, обријане главе и подигнутим огртачем који покрива доњи део тела, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’“ на шта је Посланик, саллаху алејхи ве селлем, одговорио: „Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?!“ Затим се човек окренуо и отишао. Халид ибнул-Валид је рекао: „О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?“ Рекао је: „Не, можда клања.“ Халид је рекао: „Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.“ „Мени није наређено да испитујем срца људи нити да им отварам утробе; наређено ми је да поступам према ономе што је очигледно у њиховим делима,“ рекао је. Затим је погледао за њим док је одлазио и рекао: „Из потомства овог човека и његових сапутника или племена ће изаћи људи вешти у учењу Аллахове Књиге лепим гласом, чији ће језици бити влажни од честог учења, али им Кур'ан неће прелазити грло да би га срца разумела и поправила. Аллах их неће уздићи нити прихватити. Излазиће из ислама као што стрела излази из мете, брзо и лако.“ И мислим да је рекао: „Ако их затекнем да крену убијати муслимане, убићу их на оштар начин, као што је било истребљење народа Семуд.“

من فوائد الحديث

1. Стрпљење и трпељивост Посланика, саллаху алејхи ве селлем, према увредама и непријатностима.
2. Доказ веровјесништва Посланика, саллаху алејхи ве селлем, и да је дошао са Аллаховом Објавом.
3. Поступање с људима темељи се на ономе што је видљиво и очигледно у њиховим делима, док Аллах води рачуна о њиховим тајнама и стварним намерама.
4. Узвишеност намаза и чињеница да се они који обављају намаз не смеју убијати осим с правом у складу с исламом.
5. Опасност од хариџија и чињеница да је, ако започну борбу, дозвољено борити се против њих како би се спречила њихова штета.
6. Учењак ен-Невеви је рекао: „Подстицање на борбу против њих и вредност Алије, радијаллаху анху, у борби против њих.“
7. Значај промишљања о Кур'ану, његовог разумевања, поступања по његовим учењима и чврстог придржавања за њега.