عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ رَضيَ اللهُ عنهُ قَالَ:
قَالَ لِي النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «اقْرَأْ عَلَيَّ»، قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَأَقْرَأُ عَلَيْكَ، وَعَلَيْكَ أُنْزِلَ؟ قَالَ: «نَعَمْ» فَقَرَأْتُ سُورَةَ النِّسَاءِ حَتَّى أَتَيْتُ إِلَى هَذِهِ الآيَةِ: {فَكَيْفَ إِذَا جِئْنَا مِنْ كُلِّ أُمَّةٍ بِشَهِيدٍ، وَجِئْنَا بِكَ عَلَى هَؤُلاَءِ شَهِيدًا} [النساء: 41]، قَالَ: «حَسْبُكَ الآنَ» فَالْتَفَتُّ إِلَيْهِ، فَإِذَا عَيْنَاهُ تَذْرِفَانِ.
المزيد
Od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao:
"Vjerovjesnik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, mi je rekao: 'Uči!' Rekao sam: 'Allahov Poslaniče, zar da ja učim tebi, a tebi je objavljeno?' On reče: 'Da.' Pa sam učio suru En-Nisa sve dok nisam došao do ovog ajeta: 'Pa kako će biti kada iz svakog naroda dovedemo svjedoka, a tebe dovedemo protiv ovih kao svjedoka?' (En-Nisa, 41) Tada je rekao: 'Dosta je sada.' Okrenuo sam se prema njemu, a njegove oči su već bile ispunjene suzama."
