حديث: „Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, никада се није борио против једног народа док их претходно не би позвао у ислам.“

عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا قَالَ:
مَا قَاتَلَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَوْمًا قَطُّ حَتَّى يَدْعُوَهُمْ.
[صحيح] - [رواه أحمد والبيهقي] - [سنن البيهقي: 18232]

Од Ибн Аббаса, нека је Аллах задовољан њима, преноси се да је рекао:
„Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, никада се није борио против једног народа док их претходно не би позвао у ислам.“
[صحيح] - [رواه أحمد والبيهقي] - [سنن البيهقي - 18232]

الشرح

Ибн Аббас, нека је Аллах задовољан њима, пренео је да Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, никада није започињао борбу против неког народа док их прво не би позвао у ислам. Ако не би прихватили његов позив, онда би се борио против њих.

من فوائد الحديث

1. Пре него што би се водила борба, услов је био да се народ позове у ислам, ако им ислам није већ био познат.
2. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, позивао их је у ислам, па ако би одбили, понудио би им да плаћају џизју (порез), а ако би и то одбили, онда би се борио против њих, као што је дошло у другим хадисима.
3. Мудрост џихада је у прихватању људи ислама, а не у похлепи за њиховим животима, имовином и земљом.