Hadis: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je preko istinitih snova počeo primati Objavu

عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ المُؤْمِنِينَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْها أَنَّهَا قَالَتْ:
أَوَّلُ مَا بُدِئَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنَ الوَحْيِ الرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ فِي النَّوْمِ، فَكَانَ لاَ يَرَى رُؤْيَا إِلَّا جَاءَتْ مِثْلَ فَلَقِ الصُّبْحِ، ثُمَّ حُبِّبَ إِلَيْهِ الخَلاَءُ، وَكَانَ يَخْلُو بِغَارِ حِرَاءٍ فَيَتَحَنَّثُ فِيهِ -وَهُوَ التَّعَبُّدُ- اللَّيَالِيَ ذَوَاتِ العَدَدِ قَبْلَ أَنْ يَنْزِعَ إِلَى أَهْلِهِ، وَيَتَزَوَّدُ لِذَلِكَ، ثُمَّ يَرْجِعُ إِلَى خَدِيجَةَ فَيَتَزَوَّدُ لِمِثْلِهَا، حَتَّى جَاءَهُ الحَقُّ وَهُوَ فِي غَارِ حِرَاءٍ، فَجَاءَهُ المَلَكُ فَقَالَ: اقْرَأْ، قَالَ: «مَا أَنَا بِقَارِئٍ» قَالَ: «فَأَخَذَنِي فَغَطَّنِي حَتَّى بَلَغَ مِنِّي الجَهْدَ ثُمَّ أَرْسَلَنِي، فَقَالَ: اقْرَأْ، قُلْتُ: مَا أَنَا بِقَارِئٍ، فَأَخَذَنِي فَغَطَّنِي الثَّانِيَةَ حَتَّى بَلَغَ مِنِّي الجَهْدَ ثُمَّ أَرْسَلَنِي، فَقَالَ: اقْرَأْ، فَقُلْتُ: مَا أَنَا بِقَارِئٍ، فَأَخَذَنِي فَغَطَّنِي الثَّالِثَةَ ثُمَّ أَرْسَلَنِي، فَقَالَ: {اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ خَلَقَ الإِنْسَانَ مِنْ عَلَقٍ اقْرَأْ وَرَبُّكَ الأَكْرَمُ}»، [العلق:1-3] فَرَجَعَ بِهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَرْجُفُ فُؤَادُهُ، فَدَخَلَ عَلَى خَدِيجَةَ بِنْتِ خُوَيْلِدٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا، فَقَالَ: «زَمِّلُونِي، زَمِّلُونِي» فَزَمَّلُوهُ حَتَّى ذَهَبَ عَنْهُ الرَّوْعُ، فَقَالَ لِخَدِيجَةَ وَأَخْبَرَهَا الخَبَرَ: «لَقَدْ خَشِيتُ عَلَى نَفْسِي» فَقَالَتْ خَدِيجَةُ: كَلَّا وَاللَّهِ مَا يُخْزِيكَ اللَّهُ أَبَدًا، إِنَّكَ لَتَصِلُ الرَّحِمَ، وَتَحْمِلُ الكَلَّ، وَتَكْسِبُ المَعْدُومَ، وَتَقْرِي الضَّيْفَ، وَتُعِينُ عَلَى نَوَائِبِ الحَقِّ، فَانْطَلَقَتْ بِهِ خَدِيجَةُ حَتَّى أَتَتْ بِهِ وَرَقَةَ بْنَ نَوْفَلِ بْنِ أَسَدِ بْنِ عَبْدِ العُزَّى، ابْنَ عَمِّ خَدِيجَةَ، وَكَانَ امْرَأً تَنَصَّرَ فِي الجَاهِلِيَّةِ، وَكَانَ يَكْتُبُ الكِتَابَ العِبْرَانِيَّ، فَيَكْتُبُ مِنَ الإِنْجِيلِ بِالعِبْرَانِيَّةِ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَكْتُبَ، وَكَانَ شَيْخًا كَبِيرًا قَدْ عَمِيَ، فَقَالَتْ لَهُ خَدِيجَةُ: يَا ابْنَ عَمِّ، اسْمَعْ مِنَ ابْنِ أَخِيكَ، فَقَالَ لَهُ وَرَقَةُ: يَا ابْنَ أَخِي، مَاذَا تَرَى؟ فَأَخْبَرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَبَرَ مَا رَأَى، فَقَالَ لَهُ وَرَقَةُ: هَذَا النَّامُوسُ الَّذِي نَزَّلَ اللَّهُ عَلَى مُوسَى، يَا لَيْتَنِي فِيهَا جَذَعًا، لَيْتَنِي أَكُونُ حَيًّا إِذْ يُخْرِجُكَ قَوْمُكَ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَوَ مُخْرِجِيَّ هُمْ؟»، قَالَ: نَعَمْ، لَمْ يَأْتِ رَجُلٌ قَطُّ بِمِثْلِ مَا جِئْتَ بِهِ إِلَّا عُودِيَ، وَإِنْ يُدْرِكْنِي يَوْمُكَ أَنْصُرْكَ نَصْرًا مُؤَزَّرًا. ثُمَّ لَمْ يَنْشَبْ وَرَقَةُ أَنْ تُوُفِّيَ، وَفَتَرَ الوَحْيُ.
[صحيح] - [متفق عليه] - [صحيح البخاري: 3]

Od Aiše, radijallahu anha, se prenosi da je rekla:
"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je preko istinitih snova počeo primati Objavu. Snovi su mu bili jasni poput zore. Poslije mu se omililo osamljivanje, te je počeo odlaziti u pećinu Hira radi ibadeta. Tu bi proveo određeni broj noći pa bi se vratio porodici da se snabdije hranom. Potom bi ponovo odlazio u pećinu, i opet se vraćao Hatidži po hranu, dok mu nije došla Istina. Jedne noći, dok je boravio u pećini Hira, dođe mu melek i reče: 'Čitaj!' 'Ja ne znam čitati' – reče on. 'Melek me tad' – veli Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem – 'uze i prigrli uza se tako čvrsto da mi bijaše teško disati. Zatim me pusti i reče: 'Čitaj!' 'Ja ne znam čitati' – odgovorih, a on me uze i po drugi put prigrli uza se tako čvrsto da mi bijaše teško disati. Zatim me pusti i reče: "Čitaj!' 'Ja ne znam čitati' – odgovorih. On me uze i treći put, prigrli uza se tako čvrsto da mi bijaše teško disati, a onda me pusti i reče: 'Čitaj u ime tvoga Gospodara Koji stvara, stvara čovjeka od ugruška! Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj.' Nakon toga se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vratio Hatidži bint Huvejlid, radijallahu anha, a srce mu lupaše od straha. Kazao je: 'Pokrijte me! Pokrijte me!' Pokriše ga, a kad se prestade plašiti, ispriča Hatidži šta mu se desilo, i dodade: 'Bojim se za sebe!' Hatidža mu kaza: 'Ne boj se! Tako mi Allaha, Allah te nikada neće ostaviti, jer ti održavaš rodbinske veze, pomažeš slabašne, dijeliš siromašnima, ugošćavaš goste i uvijek kada je potrebno pomažeš Istinu.' Hatidža je s njim otišla do svoga amidžića Vereke b. Nevfela b. Eseda b. Abduluzaa, koji je u predislamsko doba primio hrišćanstvo, a dobro je poznavao hebrejsko pismo, te je prepisivao iz Evanđelja na hebrejski ono što je Allah htio da prepiše. Tada je bio oronuli, slijepi starac. Hatidža mu reče: 'Amidžiću, poslušaj svoga bratića.' Vereka ga upita: 'Šta si to vidio?' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga obavijesti o onome što je vidio i doživio, a Vereka mu reče: 'To je bio melek, njega je Allah slao i Musau. Kamo sreće da doživim vrijeme kada te tvoj narod bude progonio.' 'A zar će me progoniti?' – upita Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. 'Hoće' – reče on. 'Nikada nijedan čovjek nije došao s nečim sličnim onome s čim si ti došao, a da nije bio zlostavljan zbog toga. Ako to doživim, pomoći ću te odlučno koliko god budem mogao.' Nedugo nakon ovoga Vereka je umro, pa je Objava neko vrijeme bila prekinuta."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh] - [صحيح البخاري - 3]

Objašnjenje

Majka vjernika Aiša, radijallahu anha, kazala je da je prva stvar kojom je počelo objavljivanje Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, bila istinita vizija u snu – nije sanjao ništa, a da se to nije pojavilo jasno poput svjetlosti zore.
Zatim mu je omiljena postala osama (samoća), pa bi se povlačio u pećinu Hira, gdje bi boravio više noći u ibadetu, prije nego bi se vratio svojoj porodici. Sa sobom bi nosio potrebnu opskrbu, a potom bi se vraćao supruzi Hatidži, radijallahu anha, da se ponovo opskrbi za sličan broj noći.
To je trajalo sve dok mu nije došla istinska Objava, dok je boravio u pećini Hira. Tada mu je došao melek Džibril, alejhisselam, i rekao: „Uči!“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio je: „Ne umijem učiti (ne znam čitati).“
Kaže: "Zatim me uzeo, privio uz sebe i stisnuo tako jako da sam osjetio veliku tegobu i napor, pa me pustio i ponovo rekao: 'Uči!' Rekao sam: 'Ne umijem učiti.'
Zatim me ponovo uzeo i po drugi put jako stisnuo da sam jedva izdržao, pa me pustio i rekao: 'Uči!' Opet sam odgovorio: 'Ne umijem učiti.'
Zatim me i treći put stisnuo kao i prije, pa me pustio i rekao: 'Uči u ime Gospodara svoga, Koji stvara, stvara čovjeka od ugruška! Uči! Plemenit je Gospodar tvoj.'" (el-'Alek: 3-1). Tada se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vratio sa ajetima, a njegovo srce je drhtalo od straha, bojeći se za svoj život. Ušao je kod svoje supruge, majke vjernika Hatidže bint Huvejlid, radijallahu anha, i rekao joj: „Pokrijte me odjećom! Pokrijte me odjećom!“ — pa su ga pokrili, sve dok ga nije prošao strah.
Zatim se obratio Hatidži, radijallahu anha, i ispričao joj šta se dogodilo. Rekao je: „Zaista sam se pobojao za svoj život.“ Pa mu je Hatidža, radijallahu anha, rekla: "Ne, kunem se Allahom, Allah te nikada neće osramotiti i napustiti! Ti održavaš rodbinske veze, pomažeš slabome koji nije kadar sam za sebe, pomažeš siromahu bez ičega, tako što daješ ljudima ono što ne mogu naći osim kod tebe, častiš gosta, i pomažeš Istinu i na njenoj si strani, kad god je to potrebno." Hatidža, radijallahu anha, odvela je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, svom rođaku, Vereki b. Nevfelu b. Esedu b. Abdul-‘Uzzâ, koji je bio sin njenog amidže. On je bio čovjek koji je napustio džahilijet (paganstvo) i postao kršćanin. Pisao je dijelove Indžila na hebrejskom jeziku, koliko je Allah htio da piše. Bio je starac koji je izgubio vid. Hatidža, radijallahu anha, rekla je svom rođaku: „O rođače, poslušaj sina svog nećaka.“
Tada mu je Vereka odgovorio: „Šta vidiš?" Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ispričao mu je šta je vidio i doživio. Verek mu reče: „To je bio Džibril, kojeg je Allah poslao svom poslaniku Musau, alejhis-selam. Kamo sreće da sam još mlad i snažan, da doživim dan kada će te tvoj narod progoniti!“
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upita: „Da li će me zaista progoniti?“ Rekao je: „Da, niko nije došao s nečim sličnim onome s čim si ti došao, a da nije bio progonjen i zlostavljan. A ako to doživim , pomoći ću te snažno i odlučno.“ Nedugo nakon toga Vereka je preminuo, a Objava je zatim prestala dolaziti na određeno vrijeme.

Koristi hadisa

1. Objašnjenje početka objave Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.
2. Snovi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dio su objave.
3. Dozvoljeno je uzeti opskrbu za put, i to nije protivno oslanjanju na Allaha, jer ju je uzimao i Predvodnik svih onih koji se oslanjaju na Allaha – Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
4. Potpuna plemenitost Uzvišenog Allaha ogleda se u tome što je podučio Svoje robove onome što nisu znali i izveo ih iz tame neznanja na svjetlo znanja.
5. Biti pismen nosi brojne koristi: uz pismenost nauke su zabilježene, sačuvane mudrosti, precizno prenesene vijesti prethodnih naroda, očuvane objavljene Allahove knjige i uređena vjera i dunjaluk.
6. Prvo što je objavljeno iz Kur’ana bile su riječi: "Čitaj, u ime Gospodara tvoga Koji stvara!" (El-'Alek, 1).
7. Plemenite osobine i dobra djela uzrok su spasa od lošeg završetka i raznih nevolja – onome kod koga prevladava dobro, lijepa je i konačnica, te se može nadati spasu u vjeri i na dunjaluku.
8. Dozvoljeno je pohvaliti čovjeka u lice ako za tim postoji opravdan razlog i korist.
9. Treba umiriti onoga koji osjeti strah, obradovati ga i podsjetiti ga na razloge koji vode ka smirenosti.
10. Najveći dokaz i najjasniji pokazatelj potpunosti Hatidže, radijallahu anha, njene pronicljivosti, snage duha i dubokog razumijevanja jeste njen opis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u kojem je obuhvatila sve glavne temelje plemenitih osobina. To je zbog toga što dobročinstvo može biti prema bližnjima ili strancima, fizičko ili materijalno, prema onome koji se sam brine o sebi ili prema drugome – ona se osvrnula na sve to.
11. Kada nekoga zadesi nevolja ili važna situacija, preporučuje se da se obrati onome kome vjeruje i ko mu može dati ispravan savjet i pravilno mišljenje.