Hadis: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., volio je slatko i med, pa kada klanja ikindiju, obilazio bi svoje žene i prilazio bi im, te je tako prišao Hafsi i ostao kod nje više nego što je to inače uobičavao..."

عن عائشة، قالت: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يحِبُّ الحَلْواء والعسل، فكان إذا صلَّى العصر دارَ على نسائه، فَيَدْنُو منهنَّ، فدَخَل على حفصة، فَاحْتَبَسَ عندها أكثرَ ممَّا كان يحْتَبِس، فسألتُ عن ذلك، فقيل لي: أهْدَتْ لها امرأة من قومها عُكَّةً من عسل، فسَقَتْ رسول الله صلى الله عليه وسلم منه شرْبة، فقلتُ: أمَا والله لنَحْتالَنَّ له، فذكرتُ ذلك لسَوْدَة، وقلتُ: إذا دخل عليكِ، فإنه سَيَدْنُو منكِ، فقولي له: يا رسول الله، أَكَلْتَ مَغَافِيرَ؟ فإنه سيقول لك: «لا»، فقولي له: ما هذه الرِّيح؟ وكان رسول الله صلى الله عليه وسلم يشْتَدُّ عليه أنْ يوجد منه الريح، فإنه سيقول لك: «سَقَتْني حفصة شربة عسل»، فقولي له: جَرَسَتْ نَحْلُهُ الْعُرْفُطَ، وسأقول ذلك له، وقولِيه أنتِ يا صفية، فلما دخَل على سودة قالت: تقول سودة: والذي لا إله إلا هو لقد كدتُ أن أبادئه بالذي قلتِ لي، وإنه لعلى البابِ فرقًا منكِ، فلما دَنا رسول الله صلى الله عليه وسلم ، قالت: يا رسول الله، أَكَلْتَ مَغَافِيرَ؟ قال: «لا»، قالت: فما هذه الريح؟ قال: «سَقَتْني حفصة شربة عسل»، قالت: جَرَسَتْ نَحْلُهُ الْعُرْفُطَ، فلما دخل عليَّ، قلتُ له: مثل ذلك، ثم دخل على صفية، فقالت بمثل ذلك، فلما دخل على حفصة، قالت: يا رسول الله، ألا أسْقِيك منه؟ قال: «لا حاجةَ لي به»، قالت: تقول سودة: سبحان الله، والله لقد حَرَمْنَاهُ، قالت: قلتُ لها: اسْكُتِي.
[صحيح] - [متفق عليه]

Od Aiše, r.a., prenosi se da je kazala: "Allahov Poslanik, s.a.v.s., volio je slatko i med, pa kada klanja ikindiju, obilazio bi svoje žene i prilazio bi im, te je tako prišao Hafsi i ostao kod nje više nego što je to inače uobičavao. Ja upitah za razlog tome. Rečeno mi je: 'Neka žena iz njenog naroda poklonila joj je galon meda, pa ga je ponudila Allahovom Poslaniku, s.a.v.s.' Ja rekoh: 'E tako mi Allaha, mi ćemo mu prirediti lukavstvo!' To spomenuh Sevdi, rekavši joj: 'Kada ti dođe, približit će ti se, po običaju, a ti mu reci: 'Jesi li to negdje kušao smole?' Naravno, on će ti kazati: 'Ne, nisam', a ti kaži: 'Kakav je to miris?' Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio je jako osjetljiv na to da ima neugodan miris, pa će ti reći: 'Hafsa mi je dala meda.' Onda mu reci: 'Pčele su negdje našle mimozu ružnog mirisa.' I ja ću kazati isto. Safijja, kaži mu i ti isto. Sevda je rekla: 'Tako mi Allaha, osim kojeg drugog boga nema, htjela sam da mu kažem ono što si mi rekla, dok je bio još na vratima, iz straha od tebe.' Onda kada se približio, rekla je: 'Allahov Poslaniče, jesi li to negdje kušao smole?' On kaza: 'Ne, nisam!' Ona upita: 'Kakav je to miris?' On reče: 'Hafsa mi je dala meda.' Ona reče: 'Pčele su negdje našle mimozu ružnog mirisa.' A kada je ušao kod mene ja mu rekoh isto. Otišao je Safijji koja mu je rekla isto. A kada je ponovo otišao Hafsi, upitala je: 'Allahov Poslaniče, hoćeš li da ti dam onog meda?' On odgovori: 'Ne mogu, nemam potrebe i želje za njim.' Sevda je rekla: 'Subhanallah! Mi smo mu med zabranile.' Rekoh joj: 'Šuti!'"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Aiša, r.a., spominje u ovom hadisu da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., volio sva slatka jela, i med. Zatim kaže da je on, kada klanja ikindiju, obilazio svoje žene i približavao se svakoj od njih, poljubio ih i tako dalje, ali nije imao spolni odnos. Tako je jednom otišao kod Hafse, r.a., i ostao kod nje duže nego što je to uobičajeno. Aiša je pitala za razlog toga. Saznala je da je neka rodica poklonila Hafsi galončić meda, i da ga je ponudila Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. Aiša, r.a., osjetila je ljubomoru. Dogovorila se sa Sevdom i Safijjom da kada Poslanik, s.a.v.s., uđe kod neke od njih, da ga pitaju da li je jeo smolu, a to je smolasta ljepljiva tvar ružnog mirisa. Allahov Poslanik, s.a.v.s., mrzio je da se od njega osjeti ružan miris, pa kada je ušao kod Hafse i kada ga je ponudila sa medom, on je odbio. U drugoj verziji predaje se navodi da se zakleo kako ga neće više uzimati. Razlikuju se verzije predaja koja je to žena koja je dala meda Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pa se navodi da je to bila Zejneb, onda Sevda, a neka ulema preferira stav da je to bila Zejneb, te da je ona koja se udružila sa Aišom bila Hafsa. Neki ovaj hadis komentiraju kao više različitih događaja, jer nije isključeno da za istu stvar bude više povoda, pa je to onda drugi događaj.