عن أبي ثَعْلبة الخُشني رضي الله عنه قال: «أَتَيْتُ رسول الله صلى الله عليه وسلم فقلت: يا رسول الله، إنا بأرض قوم أهل كتاب، أَفَنَأْكُلُ في آنِيَتِهِم؟ وفي أرض صيد، أَصِيدُ بِقَوْسِي وبِكَلْبِي الذي ليس بِمُعَلَّمٍ، وبِكَلْبِي المُعَلَّمِ، فما يَصلح لي؟ قال: أمَّا مَا ذَكَرْتَ- يعني من آنية أهل الكتاب-: فإِنْ وجدْتُمْ غيرها فلا تأكلوا فيها، وإِنْ لم تَجِدُوا فاغسِلوهَا، وكلوا فِيهَا، وما صدتَ بِقَوْسِكَ، فذَكَرْتَ اسمَ الله عَلَيه فَكُلْ، وما صِدْتَ بِكَلْبِكَ المُعَلَّمِ، فَذَكَرْتَ اسْمَ الله عليه فَكُلْ، وما صِدْتَ بِكَلْبِكَ غيرِ المُعَلَّمِ فَأَدْرَكْتَ ذَكَاتَهُ فَكُلْ». المزيد
Ebu Sa'lebe El-Hušeni, radijallahu 'anhu, veli: "Došao sam kod Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekao: 'Allahov Poslaniče, mi živimo u zemlji kitabija (sljedbenika knjige, jevreja i kršćana), pa možemo li jesti iz njihovih posuda? Živimo i u lovnim područjima. Ja lovim pomoću luka (i strijele) i svoga psa koji nije dresiran za lov i onog koji je dresiran. Šta mi je od toga ispravno i valjano?' Što se tiče kitabija, koje si spomenuo', reče (Poslanik), 'ako imate druge posude, ne jedite iz njihovih, a ako nemate drugih, operite ih i jedite iz njih. Ono što uloviš svojim lukom i spomeneš Allahovo ime pri tome (proučiš Bismillu) - halal ti je da jedeš; a ono što uloviš pomoću svoga dresiranog psa, a spomenuo si Allahovo ime prilikom njegova slanja - jedi; ono što uloviš pomoću svoga nedresiranog psa, ali si uspio preklati žrtvu (prije nego je uginula), jedi.'"
