Hadis: Prenosi se od Abdullaha b. Zejda da je kazao: "Kada je Allah na dan Hunejna darovao plijen Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, on ga je podijelio među ljudima - onima čija je srca trebalo pridobiti (za islam), a ensarijama nije dao ništa. Oni su se, izgledalo je, naljutili što je njih mašilo ono što su dobili drugi, pa im se obratio i rekao: 'O ensarije, zar vas nisam našao u zabludi, pa vam je Allah posredstvom mene dao uputu? Bili ste razjedinjeni, pa vas je Allah posredstvom mene objedinio, i siromašni, pa vas je Allah posredstvom mene obogatio!' Svaki put kad bi on nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Šta vas sprečava da odgovorite Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem?', upitao je on. Kad god bi nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Da hoćete ', reče im on, 'kazali biste: 'Došao si nam tako i tako!' Zar niste zadovoljni da ljudi odu sa ovcama i devama, a da se vi s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, vratite svojim kućama? Da nije bilo iseljenja (hidžre), bio bih ensarija. I kada bi (svi) ljudi išli jednim putem kroz dolinu i tjesnacem kroz planinu, ja bih išao putem i tjesnacem ensarija. Ensarije su potkošulja, a (ostali) ljudi košulja. Vi ćete poslije mene doživjeti sebične ljude, pa se strpite dok me ne sretnete pokraj Havda (džennetskog izvora).'"

عن عبد الله بن زيد بن عاصم قال: «لما أفَاء الله على رسوله يوم حُنَيْنٍ؛ قَسَم في الناس، وفي المُؤَلَّفَةِ قلوبهم، ولم يعطِ الأنصار شيئا. فكأنهم وجدوا في أنفسهم؛ إذ لم يُصِبْهُمْ ما أصاب الناس. فخطبهم؛ فقال: يا معشر الأنصار، ألم أجدكم ضُلاَّلاً فهداكم الله بي؟ وكنتم متفرقين فَأَلَّفَكُمُ الله بي؟ وَعَالَةً فأغناكم الله بي؟ كلما قال شيئًا؛ قالوا: اللهُ ورسولُه أمَنُّ. قال: ما يمنعكم أن تجيبوا رسول الله؟ قالوا: الله ورسوله أمَنُّ. قال: لو شِئْتُمْ لقلتم: جئتنا كذا وكذا. أَلَا تَرْضَوْنَ أن يذهب الناس بالشاة والبعير، وتذهبون برسول الله إلى رحَالِكُم؟ لولا الهجرة لكنت امْرَأً من الأنصار، ولو سلك الناس واديًا أو شِعْبًا، لَسَلَكْتُ وادي الأنصار وَشِعْبَهَا. الأنصار شِعَارٌ، والناس دِثَارٌ، إنكم ستلقون بعدي أَثَرَةً ، فاصبروا حتى تلقوني على الحوض».
[صحيح] - [متفق عليه]

Prenosi se od Abdullaha b. Zejda da je kazao: "Kada je Allah na dan Hunejna darovao plijen Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, on ga je podijelio među ljudima - onima čija je srca trebalo pridobiti (za islam), a ensarijama nije dao ništa. Oni su se, izgledalo je, naljutili što je njih mašilo ono što su dobili drugi, pa im se obratio i rekao: 'O ensarije, zar vas nisam našao u zabludi, pa vam je Allah posredstvom mene dao uputu? Bili ste razjedinjeni, pa vas je Allah posredstvom mene objedinio, i siromašni, pa vas je Allah posredstvom mene obogatio!' Svaki put kad bi on nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Šta vas sprečava da odgovorite Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem?', upitao je on. Kad god bi nešto rekao, oni bi odgovorili: 'Allah i Njegov Poslanik jesu milostiviji!' 'Da hoćete ', reče im on, 'kazali biste: 'Došao si nam tako i tako!' Zar niste zadovoljni da ljudi odu sa ovcama i devama, a da se vi s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, vratite svojim kućama? Da nije bilo iseljenja (hidžre), bio bih ensarija. I kada bi (svi) ljudi išli jednim putem kroz dolinu i tjesnacem kroz planinu, ja bih išao putem i tjesnacem ensarija. Ensarije su potkošulja, a (ostali) ljudi košulja. Vi ćete poslije mene doživjeti sebične ljude, pa se strpite dok me ne sretnete pokraj Havda (džennetskog izvora).'"
Vjerodostojan - Muttefekun alejh

Objašnjenje

Allah je omogućio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da stekne veliki plijen na Hunejnu, nakon što je ostavio opsadu Taifa. Tu bijaše najviše je bilo stoke: više od 40 000 deva. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podijelio je plijen ljudima koji su nedavno primili islam, kako bi ih još više oraspoložio. Neke ensarije su se tome usprotivili, dok su najbolji među njima znali da je Poslanik pravilno postupio. Do Poslanika je stiglo šta su oni pričali - a govorili su: "c2">“Allahov Poslanik dao je onima čija krv još uvijek kaplje sa naših sablji!” Poslanik je naredio da se oni okupe i kazao im šta je čuo... Poslije ih je podsjetio da su oni bili njegovi pomagači, pa su se oni oraspoložili i bili svjesni počasti druženja sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, kao i nagrade koju im je Allah pripremio na ahiretu zbog onoga što su radili. Poslanik im je naredio da budu strpljivi u vrijeme nakon toga kada se bude javila sebičnost. ("Tejsirul-Allamm", str. 306, "Tenbihul-efham", 4/403, "Te'sisul-ahkam", 3/197)