Hadis: Kada neko od vas ustane da klanja, on tada razgovara sa svojim Gospodarom, pa nemojte da neko od vas pljuje prema Kibli, nego na svoju lijevu stranu, ili pod svoje noge.

عن أنس بن مالك رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم رأى نُخْامَة في القِبْلَة، فَشَقَّ ذلك عليه حتى رُئِي في وجْهِه، فقام فَحَكَّه بِيَده، فقال: «إن أحدكم إذا قام في صلاته فإنه يُنَاجِي رَبَّه، أو إن رَبَّه بينه وبين القِبْلَة، فلا يَبْزُقَنَّ أحدُكم قِبَل قِبْلتِه، ولكن عن يَسَاره أو تحت قَدَمَيه» ثم أخذ طَرف رِدَائِه، فَبَصَقَ فيه ثم ردَّ بَعْضَهُ على بعض، فقال: «أو يفعل هكذا».
[صحيح] - [متفق عليه]

Enes b. Malik, radijallahu 'anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vidio pljuvačku (na zidu) prema Kibli, pa mu je to palo teško. Odraz njegove ljutnje se primijetio na njegovom licu. Ustao je i to svojom rukom potrao rekavši: "Kada neko od vas ustane da klanja, on tada razgovara sa svojim Gospodarom, pa nemojte da neko od vas pljuje prema Kibli, nego na svoju lijevu stranu, ili pod svoje noge." Zatim je uzeo ćošak svog ogrtača, pljunuo u njega, zatim ga premotao i rekao: "Ili neka uradi ovako."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je vidio pljuvačku na zidu džamije u pravcu Kible, što se puno odrazilo na njemu da je bilo vidljivo na njegovom licu, sallallahu 'alejhi ve sellem. Digao se i lično je otklonio tragove pljuvačke svojom plemenitom rukom da bi tako poučio svoj ummet pokazujući skromnost i poniznost prema Uzvišenom Gospodaru i ljubav prema Njegovoj kući. Zatim je spomenuo da rob Božiji kada ustane na namaz on je u razgovoru sa svojim Gospodarom time što Ga spominje, što Ga moli i što uči Njegove ajete, tako da u ovoj situaciji klanjač u svom namazu treba da se boji i sjeća veličanstvenosti Onoga sa Kim razgovara i da to srčano osjeća. Treba izbjegavati ružan postupak prema Uzvišenom Allahu i ne pljuvati u pravcu Kible. Potom je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, poučio klanjača onome što treba da učini u takvoj situaciji, odnosno da pljune lijevo, ili ispod lijeve noge, ili da pljune na ćošak odjeće i sl. tome. Da istrlja jedno s drugim otklanjajući njene tragove. Klanjač treba da osjeća da ga Allah posmatra, da je On u Njegovoj blizini, da mu se približava. Iako je Uzvišeni na nebesima iznad Arša, On Uzvišeni je pred klanjačem kao Onaj koji sve obuhvata. "Niko nije kao On! Sve čuje i sve vidi." (Eš-Šura, 11.) To ne znači da se On Uzvišeni pomiješao sa klanjačima, ili da je On Uzvišeni na tom mjestu gdje i klanjač. Uzvišen je On od toga! Nego, On je - na način koji Njemu Uzvišenom priliči - u blizini klanjača i blizini onoga ko Ga moli a ne na način kako su stvorenja blizu jedna drugih. To je blizina Uzvišenog Tvorca stvorenjima. Primjer za to kod Njegovih stvorenja, mada je Allah neuporediv, jeste Sunce koje je iznad tebe, ali je uz to i pred tobom u situaciji izlaska ili zalaska.