عن أبي هريرة رضي الله عنه مرفوعاً: «بينما رجلٌ يمشي بطريقٍ اشتَدَّ عليه العَطَشُ، فوَجَدَ بِئْرًا فنزل فيها فَشَرِبَ، ثم خَرَجَ فإذا كَلْبٌ يَلْهَثُ يأكل الثَّرَى مِنَ العَطَشِ، فقال الرجلُ: لقد بَلَغَ هذا الكَلْبَ مِنَ العَطَشِ مِثْلَ الذِي كان قَدْ بَلَغَ مِنِّي، فنَزَلَ البِئْرَ، فَمَلَأَ خُفَّهُ ماءً ثم أَمْسَكَهُ بِفِيهِ حَتَّى رَقِيَ، فَسَقَى الكَلْبَ، فشَكَرَ اللهُ له، فَغَفَرَ لهُ» قالوا: يا رسول الله، إنَّ لَنَا في البَهَائِمِ أَجْرًا؟ فقال: «في كُلِّ كَبِدٍ رَطْبَةٍ أَجْرٌ».
وفي رواية: «فشَكَرَ اللهُ له، فغَفَرَ له، فَأَدْخَلَهُ الجَنَّةَ».
وفي رواية: «بَيْنَمَا كَلْبٌ يُطِيفُ بِرَكْيَةٍ قد كَادَ يَقْتُلُهُ العَطَشُ إذ رَأَتْهُ بَغِيٌّ مِنْ بَغَايَا بَنِي إِسْرَائِيلَ، فَنَزَعَتْ مُوقَهَا فَاسْتَقَتْ له بهِ فَسَقَتْهُ فَغُفِرَ لها بِهِ».
[صحيح] - [الرواية الأولى:
متفق عليها.
الرواية الثانية:
رواها البخاري.
الرواية الثالثة:
متفق عليها]
المزيــد ...
Ebu Hurejra, radijallahu anhu, kazuje da je Poslanik rekao: "Neki čovjek je putovao, pa je jako ožednio. Na putu je naišao na bunar te se spustio i napio se vode. Kada je izašao iz bunara, ugledao je jednog psa kako plazi jezik i jede blato od žeđi. Čovjek tada reče: 'Ovog psa je snašla žeđ kao što je i mene bila snašla.' Zatim je ponovo sišao u bunar i zagrabio vode svojom mestvom (obućom), koju je držao u zubima, dok se ponovo popeo i napojio psa. Allah Uzvišeni mu je, zahvaljujući na tome, oprostio grijehe." Ashabi tada upitaše: "Allahov Poslaniče, zar mi i u usluzi životinjama imamo nagradu?" "U svemu što ima živu jetru je nagrada", odgovori Poslanik. U jednom rivajetu stoji: "Allah Uzvišeni mu je, zahvaljujući mu na tome, oprostio grijehe i u džennet ga uveo." A po jednom drugom rivajetu: "Jednog dana je jedan pas kružio oko bunara, žeđ ga je bila gotovo usmrtila. Kada ga je ugledala jedna bludnica Izraelićanka, skinula je svoju cipelu, njome zagrabila vode i napojila psa, na što joj Allah Uzvišeni oprosti grijehe."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari - Muttefekun alejh]
Pošto je Poslanik ispričao ovo: "Neki čovjek je putovao, pa je jako ožednio. Na putu je naišao na bunar te se spustio i napio se vode. Kada je izašao iz bunara, ugledao je jednog psa kako plazi jezik i jede blato od žeđi. Čovjek tada reče: 'Ovog psa je snašla žeđ kao što je i mene bila snašla.' Zatim je ponovo sišao u bunar i zagrabio vode svojom mestvom (obućom), koju je držao u zubima, dok se ponovo popeo i napojio psa. Allah Uzvišeni mu je, zahvaljujući na tome, oprostio grijehe", ashabi su upitali: "Allahov Poslaniče, zar i za životinje imamo nagradu?", tj. zar i one mogu biti razlog da dobijemo nagradu. Tada Poslanik reče: “U svemu što živu jetru je nagrada”, jer je svakoj jetri potrebna voda, bez koje bi živo biće umrlo. U drugoj verziji navodi se da je neka bludnica iz naroda Benu Israil vidjela psa kako kruži oko bunara, jer je bio žedan, a nije mogao da dođe do vode. Ona je skinula svoju obuću i napunila je vodom te napojila psa. Allah joj je zbog toga oprostio.