عن جابر بن عبد الله -رضي الله عنهما- قال: ما سُئل رسول الله - صلى الله عليه وسلم- شيئا قطُّ، فقال: لا. وعن أنس -رضي الله عنه- قال: ما سئل رسول الله -صلى الله عليه وسلم- على الإسلام شيئا إلا أعطاه، ولقد جاءه رجل، فأعطاه غنما بين جبلين، فرجع إلى قومه، فقال: يا قوم، أسلموا فإن محمدا يعطي عطاء من لا يخشى الفقر، وإن كان الرجل ليسلم ما يريد إلا الدنيا، فما يلبث إلا يسيرا حتى يكون الإسلام أحب إليه من الدنيا وما عليها.
[صحيح.] - [حديث جابر متفق عليه ، وحديث أنس رواه مسلم.]
المزيــد ...

Prenosi se da je Džabir, radijallahu 'anhu, kazao: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nikad nije kazao ne, kada bi se nešto od njega tražilo.“ Enes, radijallahu 'anhu, prenosi da od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nikad ništa radi islama nije zaiskano, a da nije dao. Došao mu je jedne prilike neki čovjek pa mu je dao stado ovaca između dva brda. Potom je dotični čovjek otišao svome narodu i kazao: "Narode moj, primite islam, jer Muhammed zbilja obilato daje i ne boji se siromaštva." Neki su ljudi primili islam radi dunjaluka, međutim, islam im je ubrzo postao draži od cijelog dunjaluka i svega što je na njemu.

Objašnjenje

Značenje hadisa: Od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niko nikad nije zatražio nešto od dunjalučkih stvari, a da mu je to zabranio. On bi, ako to ima, dao onome ko traži, ili pak kazao lijepu riječ, sprovodeći tako Allahovu naredbu: "A na prosjaka (onoga ko nešto traži) ne podvikni." (Ed-Duha, 10). Buharija u djelu El-Edebul-Mufred, bilježi od Enesa: "Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je samilostan i kada bi mu neko došao (tražeći nešto), on bi mu to obećao ili mu pak ispunio, ako bi imao mogućnost." (Hadis je dobrim ocijenio šejh Albani u svojim komentarima na El-Edebul-Mufred, str. 145.) Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je neki čovjek došao Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je on poslao (nekoga) do žena, ali su one rekle: "Nemamo ništa osim vode!" Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao: "Ko će primiti ili ugostiti ovoga?" (Bilježi Buhari, br. 3798.) Buhari (br. 2093.), također bilježi od Sehla b. Sa'da, radijallahu anhu, da je rekao: "Jedna žena donijela je ogrtač i kazala: 'Allahov Poslaniče, ovo sam istkala svojom rukom da bih tebe njime odjenula.' Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, uzeo ga je a i bio mu je potreban. Kasnije je izašao među nas ogrnut njime. Potom je jedan čovjek između svijeta rekao: 'Allahov Poslaniče, ogrni me njim!' 'Hoću.', odgovorio je on. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je sjeo na tom sijelu, onda se vratio kući, smotao ogrtač i poslao mu ga. Poslije toga mu je svijet prigovorio: 'Nisi dobro uradio što si mu ga zatražio. Ti si sigurno znao da on ne odbija nikoga ko mu što zatraži.' 'Allaha mi', rekao je ovaj (čovjek): 'ja sam mu ga zatražio da mi bude kefin kada umrem.' 'I on mu je kasnije i bio kefin.'" kaže Sehl. Ovako se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ophodio sa onima koji su od njega nešto tražili. Ukoliko bi traženu stvar Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao, on bi je dao, pa makar i on bio u potrebi za njom, a ako je ne bi imao, izvinuo bi se ili bi obećao da će to ispuniti ili bi se pak za onoga ko nešto traži, zauzimao kod svojih ashaba. Tako je činio, jer je bio dobar, plemenit i lijepog ponašanja, sallallahu alejhi ve sellem.

Prijevod: Engleski Francuski Španski Turski Urdu Indonežanski Ruski Bengalski Kineski
Prikaz prijevoda