عن عبد الله بن عمر رضي الله عنهما «أن رسول الله صلى الله عليه وسلم كان يُسَبِّحُ على ظَهرِ رَاحِلَتِه حَيثُ كان وَجهُهُ، يُومِئُ بِرَأسِهِ، وكَان ابنُ عُمرَ يَفعَلُهُ».
وفي رواية: «كان يُوتِرُ على بَعِيرِه».
ولمسلم: «غَيرَ أنَّه لا يُصَلِّي عَليهَا المَكتُوبَة».
وللبخاري: «إلا الفَرَائِض».
[صحيح] - [الروايات الثلاثة الأولى متفق عليها.
الرواية الرابعة: رواها البخاري]
المزيــد ...
Od Abdullaha b. Omera, radijallahu 'anhu, se prenosi da je rekao: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je klanjao dok je bio na jahalici, ma u kojem pravcu se jahalica okrenuila, i išaretio je glavom (za ruku' i sedždu)." Tako je činio i Ibni Omer. U drugoj verziji predaje se kaže: "Klanjao je vitre na devi." Kod Muslima je verzija: "Osim što na njoj nije klanjao propisani namaz." A kod Buharije: "Osim farzova."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari - Muttefekun alejh]
Allahov Poslanik. sallallahu 'alejhi ve sellem, klanjao je na leđima jahalice samo nafile, kamo god bi ga okrenula, makar ne bila okrenuta i prema Kibli, klanjao je klimajući glavom kao znak za ruku' i sedžde. Nije propisan silazak na zemlju da bi učinio ruku i sedždu, ili da bi se okrenuo prema Kibli. U tome nema razlike između dobrovoljnog namaza, generalno, propisanih sunneta ili nekih namaza koji imaju uzrok. Jedino to nije činio sa farzovima. Čak je klanjao i vitre na devi.