Hadis: Prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, toliko dugo stajao na noćnom (nafila) namazu, da bi mu noge znale ispucati.

عن عائشة رضي الله عنها والمغيرة بن شعبة رضي الله عنه : أن النبي صلى الله عليه وسلم كان يقوم من الليل حتى تَتَفَطَّرَ قَدَمَاهُ فقلت له: لم تَصْنَعُ هذا يا رسول الله، وقد غفر اللهُ لك ما تقدم من ذنبك وما تأخر؟ قال: «أَفَلَا أحب أن أكونَ عبدا شَكُورًا».
[صحيح] - [حديث عائشة -رضي الله عنها-: متفق عليه. حديث المغيرة بن شعبة -رضي الله عنه-: متفق عليه]

Aiša, radijallahu 'anha, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, toliko dugo stajao na noćnom (nafila) namazu, da bi mu noge znale oteći, pa mu je ona rekla: "Zašto to činiš, Božiji Poslaniče, kad ti je Allah oprostio sve prošle, a i buduće grijehe?" On joj na to odgovori: "Zar ne da ne budem zahvalan rob?“
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, toliko bi klanjao noćni namaz, da su mu stopala popucala, pa mu je Aiša, radijallahu 'anha, misleći da on obožava Allaha iz straha od grijeha i tražeći oprost, a njemu se to već ostvarilo, i nije toga potreban, kazala: "Zašto to činiš, Allahov Poslaniče, a Allah ti je oprostio i prijašnje i buduće grijehe." Tada joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: "Zar da ne budem Allahov zahvalni rob?" Dakle, taj ibadet činio je iz zahvalnosti na oprostu grijeha.