عن أبي موسى الأشعري رضي الله عنه أَنَّهُ تَوَضَّأ في بيتِهِ، ثُمَّ خَرَج، فقَال: لَأَلْزَمَنَّ رسُول الله صلى الله عليه وسلم ولَأَكُونَنَّ مَعَهُ يَومِي هَذَا، فَجَاءَ الْمَسْجِدَ، فَسَألَ عَنِ النبيِّ -صلَّى الله عليه وسلَّم- فَقَالُوا وَجَّهَ هَاهُنَا، قال: فَخَرَجْتُ عَلَى أَثَرِهِ أَسأَلُ عنْهُ، حتَّى دخَلَ بِئْرَ أَرِيسٍ، فَجَلَستُ عِندَ البَابِ حتَّى قَضَى رسُولُ الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- حَاجَتَهُ وَتَوَضَّأ، فَقُمتُ إِلَيهِ، فَإِذَا هُوَ قَدْ جَلَسَ عَلَى بِئْرِ أَرِيسٍ وَتَوَسَّطَ قُفَّهَا، وكَشَفَ عَنْ سَاقَيهِ وَدلَّاهُمَا فِي البِئرِ، فَسَلَّمتُ علَيه ثُمَّ انْصَرَفْتُ، فَجَلَسْتُ عِند البَابِ، فقُلتُ: لأَكُونَنَّ بَوَّابَ رسُول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- اليَومَ، فجَاءَ أَبُو بَكر -رضِيَ الله عنْهُ- فَدَفَعَ البَابَ، فقُلتُ: مَنْ هَذَا؟ فَقَالَ: أَبُو بَكْرٍ، فقُلتُ: عَلَى رِسْلِكَ، ثُمَّ ذَهَبتُ، فَقُلْتُ: يَا رسُولَ الله، هَذَا أبُو بكرٍ يَسْتَأذِنُ، فقَالَ: «ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالجَنَّةِ» فَأَقْبَلْتُ حتَّى قُلتُ لَأَبِي بَكْرٍ: ادْخُلْ وَرَسُولُ الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- يُبَشِّرُكَ بِالْجَنَّةِ، فَدَخَلَ أَبُو بَكرٍ حَتَّى جَلَسَ عَن يَمِينِ النبيِّ -صلَّى الله عليه وسلَّم- مَعَهُ فِي القُفِّ، ودَلَّى رِجْلَيهِ فِي البِئْرِ كَمَا صَنَعَ رَسُولُ الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- وَكَشَفَ عَنْ سَاقَيهِ، ثُمَّ رَجَعْتُ وَجَلَسْتُ، وَقَدْ تَرَكْتُ أَخِي يَتَوَضَّأ وَيَلْحَقُنِي، فَقُلْتُ: إِنْ يُرِدِ اللهُ بِفُلاَنٍ - يُريِدُ أَخَاهُ - خَيرًا يَأتِ بِهِ، فَإِذَا إِنسَانٌ يُحَرِّكُ البَّابَ، فقُلتُ: مَنْ هَذَا؟ فقَالَ: عُمَرُ بن الخَطَّابِ، فقُلتُ: عَلَى رِسْلِكَ، ثُمَّ جِئْتُ إِلَى رسُول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- فَسَلَّمْتُ عَلَيهِ وقُلْتُ: هَذَا عُمَرُ يَسْتَأْذِنُ؟ فَقَال: «ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرْهُ بِالجَنَّةِ» فَجِئْتُ عُمَرَ، فَقُلتُ: أَذِنَ وَيُبَشِّرُكَ رَسُولُ الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- بِالجَنَّةِ، فَدَخَلَ فَجَلَسَ مَعَ رسُولِ الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- فِي القُفِّ عَنْ يَسَارِهِ وَدَلَّى رِجْلَيهِ فِي البِئْرِ، ثُمَّ رَجَعْتُ فَجَلَسْتُ، فَقُلتُ: إِن يُرِدِ اللهُ بِفُلاَنٍ خَيرًا -يعنِي أَخَاهُ- يَأتِ بِهِ، فَجَاءَ إِنسَانٌ فَحَرَّكَ البَابَ، فقُلتُ: مَنْ هَذَا؟ فقَالَ: عُثمَانُ بنُ عَفَّان، فقُلتُ: عَلَى رِسْلِكَ، وَجِئتُ النبِيَّ -صلَّى الله عليه وسلَّم- فَأَخبَرتُهُ، فقَالَ: «ائْذَنْ لَهُ وَبَشِّرهُ بِالجَنَّةِ مَعَ بَلوَى تُصِيبُهُ» فَجِئتُ، فقُلتُ: ادْخُل وَيُبَشِّرُكَ رسُول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- بِالجَنَّةِ مَعَ بَلوَى تُصِيبُكَ، فَدَخَلَ فَوَجَدَ القُفَّ قَدْ مُلِئَ، فَجَلَسَ وِجَاهَهُم مِنَ الشِقِّ الآخَرِ.
قال سعيد بنُ الْمُسَيِّبِ: فَأَوَّلْتُهَا قُبُورَهُم.
وزاد في رواية: وَأَمَرَنِي رسُول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- بِحفظِ البابِ، وفيها: أنَّ عُثمَانَ حِينَ بَشَّرَهُ حَمِدَ الله -تَعَالَى-، ثُمَّ قَالَ: اللهُ الْمُسْتَعَانُ.
[صحيح] - [الرواية الأولى:
متفق عليها:
البخاري: (ج5/8، ح3674) واللفظ له (ج5/13، ح3695) (ج9/54، ح7097).
مسلم: (ج4/1868، ح2403).
الرواية الثانية:
الزيادة الأولى: "وَأَمَرَنِي رسُول الله صلَّى الله عليه وسلَّم بِحفظِ البابِ" أخرجها البخاري في صحيحه: (ج9/89، ح7262).
وأما الزيادة الثانية: "أنَّ عُثمَانَ حِينَ بَشَّرَهُ حَمِدَ الله تَعَالَى، ثُمَّ قَالَ: اللهُ الْمُسْتَعَانُ"، فقد أخرجها البخاري أيضا: (ج8/48، ح6216)]
المزيــد ...
Od Ebu Musa El-Eš'arija, radijallahu 'anhu, se prenosi da je jednom prilikom abdestio i izašao iz kuće. "Danas ću nastojati da sve vrijeme budem s Allahovim Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem.", rekao je. Potom je otišao u džamiju i upitao za Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa su rekli: "Izišao je i krenuo ovuda." (Ebu-Musa dalje kazuje): "Išao sam za njim, raspitujući se o njemu, sve dok on nije ušavši u bašču Eris došao do bunara. Sjeo sam kod kapije - a ona je bila od palmina granja - dok Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nije obavio nuždu i uzeo abdest, a onda sam mu se uputio. Zatekao sam ga kako sjedi kod bunara u bašči Eris. Sjedio je nasred ivice bunara (nasute zemljom). Bio je otkrio potkoljenice i stavio ih u bunar. Nazvao sam mu selam, a onda otišao i sjeo kod kapije, rekavši: 'Danas ću, sigurno, biti vratar Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem.' Domalo zatim došao je Ebu Bekr i počeo gurati kapiju. 'Ko je to?', upitao sam. 'Ebu Bekr.', odgovori on. 'Sačekaj.', rekao sam mu i otišao Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. 'Allahov Poslaniče', rekoh mu, 'evo Ebu-Bekra, traži da ga primiš.' 'Dopusti mu (da uđe) i obraduj ga Džennetom!', reče on. Ebu-Bekr je ušao i sjeo uz Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, s njegove desne strane. Spustio je noge u bunar, kao što je to bio učinio i Vjerovjesnik,sallallahu 'alejhi ve sellem, otkrivši (prije toga) potkoljenice. Vratio sam se i sjeo, a već sam prije ostavio svoga brata koji je uzimao abdest, pa će mi se pridružiti. 'Ako Allah želi dobro nekome (mislio je na brata) - dovest će ga!', rekoh. U tom trenutku neko je gurnuo kapiju. 'Ko je to?', upitao sam. 'Omer b. Hattab! ', reče ovaj. 'Sačekaj.', odgovorio sam mu, a onda otišao Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, nazvao mu selam i rekao: 'Omer b. Hattab traži da ga primiš.' 'Dopusti mu (da uđe) i obraduj ga Džennetom!', reče on. Tada sam se vratio do njega i rekao mu: 'Uđi! Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, te je obradovao Džennetom!' On je ušao, sjeo kod Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, s njegove lijeve strane, i spustio noge u bunar. Vratio sam se, potom, i sjeo, ponavljajući: 'Ako Allah želi dobro nekome - dovest će ga!' Tada je (ponovo) došao neko i gurnuo vrata. 'Ko je to?', upitao sam. 'Osman b. Affan!', reče ovaj. 'Sačekaj.', odgovorio sam mu, a onda otišao Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i obavijestio ga. 'Dopusti mu (da uđe)', reče on, 'i obraduj ga Džennetom, uprkos nedaćama koje će ga pogoditi!' Vratio sam se i rekao mu: 'Uđi! Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, obveseljava te Džennetom, uz nedaću koje će te pogoditi!' Ušao je, a ivica bunara je bila popunjena, pa je sjeo nasuprot njega, s druge strane bunara." Šerik b. Abdullah prenosi da je Seid b. Musejjib rekao: "Shvatio sam da to ima veze s njihovim kaburima." U jednoj predaji je došlo: "Naredio mi je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, da stražarim na vratima." U istoj predaji je došlo da je Osman kada ga je obradovao Džennetom zahvalio Allahu a zatim rekao: "Od Allaha tražim pomoć."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari - Muttefekun alejh]
U hadisu Ebu Musaa El-Eš'arija, radijallahu 'anhu, je došlo da se jednog dana abdestio u svojoj kući, a zatim izašao da traži Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekavši: "Danas ću, doista, nastojati da svo vrijeme da budem uz Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem." Izašao je tražeći Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i došao do njegovog mesdžida, jer je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, boravio u mesdžidu ili u kući baveći se stvarima oko porodice, ili se bavio stvarima korisnim za njegove ashabe. Kada ga nije našao u mesdžidu pitao je za njega pa su mu kazali: "Uputio se tamo.", i pokazali u pravcu Erisa, a to je bunar kod Kubaa. Ebu Musa je krenuo za njim dok nije došao do bunara, i tamo zatekao Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa je ostao pored kapije bašče u kojoj se nalazio taj bunar. Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je obavio svoju potrebu, abdestio se i potom sjeo na sred ivice bunara, spustio noge i otkrio potkoljenice. Ebu Musa je bio na kapiji bunara kao čuvar Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Ebu Bekr, radijallahu 'anhu, je tražio dozvolu za ulazak kod Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, ali mu Ebu Musa nije dozvolio dok ne obavijesti Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Otišao je do njega i kazao mu: "Ovo je Ebu Bekr, traži dozvolu da uđe.", i odgovorio mu je: "Dozvoli mu i obraduj ga Džennetom." Ebu Musa se vratio Ebu Bekru i dozvolio mu da uđe kazavši mu: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, te je obradovao Džennetom." Ovo je velika radosna vijest, obradovao ga je Džennetom a zatim mu dozvolio da uđe i bude sa Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem. Kada je ušao našao je Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, na sredini ivice, pa je sjeo sa njegove desne strane, jer je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, volio davati prednost desnoj strani u svemu. Ebu Bekr je sjeo sa njegove desne strane i uradio isto onako kako je uradio i Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spustio je noge u bunar i otkrio potkoljenice, prezirući da sjedi drugačije od Poslanikovog, sallallahu 'alejhi ve sellem, sjedenja. Ebu Musa je ostavio kod kuće svog brata koji se abdestio i trebao da ga stigne. Rekao je: "Ako mu Allah bude želio dobro dovest će ga, pa ako dođe i zatraži dozvolu da uđe biće obradovan Džennetom.", međutim dozvolu za ulazak je tražio drugi čovjek. Ebu Musa je došao do Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekao: "Ovo je Omer, traži dozvolu da uđe." Odgovorio mu je: "Dozvoli mu i obraduj ga Džennetom.", pa mu je dozvolio da uđe i rekao mu: "Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, te obradovao Džennetom." Kada je Omer ušao vidio je Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, i Ebu Bekra na ivici bunara, pa je sjeo sa Poslanikove lijeve strane, a bunar je bio uzak nije bio širok, i njih trojica su bili na jednoj strani bunara. Zatim je dozvolu za ulazak tražio Osman, radijallahu 'anhu, pa je Ebu Musa postupio kako je postupio i sa Ebu Bekrom i Omerom, pa je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Dozvoli mu da uđe i obraduj ga Džennetom uz nedaću koja će ga zadesiti." Dozvolio mu je Ebu Musa da uđe i rekao mu: "Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem te obradovao Džennetom uz nedaću koja će te zadesiti. Osman, radijallahu 'anhu: "Hvala Allahu, od Allaha tražim pomoć u nedaćama, hvala Allahu na ovoj radosnoj vijesti.", zatim je ušao i vidio da se ivica bunara popunila, pa je sjeo nasuprot njima, i spustio noge u bunar i otkrio potkoljenice. Seid b. Musejjib, jedan od uglednih tabi'ina, je ovo protumačio kao mjesta njihovih kaburova, jer su kaburovi trojice (Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, Ebu Bekra i Omera) na jednom mjestu, u jednoj sobi, a i na dunjaluku su zajedno odlazili i zajedno se vraćali. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je govorio: "Išao sam sa Ebu Bekrom i Omerom, ili došao sam sa Ebu Bekrom i Omerom.", pa su njih dvojica bili njegovi drugovi i njegovi veziri (ministri), a i na Sudnjem danu će biti proživljeni zajedno, pa su oni zajedno na dunjaluku i na ahiretu. Osman, radijallahu 'anhu, je sjeo nasuprot njima, i Poslanik, sallallah 'alejhi ve sellem, ga je obradovao Džennetom uz nedaću koja će ga zadesiti, a ta nedaće je ono što ga je zadesilo od razilaženja ljudi u vrijeme njegovog hilafeta, i odbijanja pokornosti od stane jedne skupine, te njegovo ubistvo u njegovoj kući, radijallahu 'anhu, kada su mu ušli u njegovu kuću u Medini i ubili ga dok je držao Kur'an u rukama i čitao ga.