Hadis: Imetak plemena Benu Nadir je plijen koji je Uzvišeni Allah Poslaniku Svome, sallallahu 'alejhi ve sellem, darovao i muslimani nisu morali zbog njega konje i konjanike tjerati u trk.

عن عمر بن الخطاب رضي الله عنه قال: «كانت أموال بَنِي النَّضِيرِ: مِمَّا أَفَاءَ الله على رسوله صلى الله عليه وسلم مِمَّا لم يُوجِفْ الْمسلمون عليه بِخَيْلٍ وَلا رِكَابٍ وكانت لرسول الله خالصاً، فكان رسول الله صلى الله عليه وسلم يَعْزِلُ نفقة أَهْلِهِ سَنَةً، ثُمَّ يجعل مَا بقي في الْكُرَاعِ، وَالسلاحِ عُدَّةً فِي سبيل الله عز وجل ».
[صحيح] - [متفق عليه]

Od Omera b. el-Hattaba, radijallahu 'anhu, prenosi se da je rekao: "Imetak plemena Benu Nadir je plijen koji je Uzvišeni Allah Poslaniku Svome, sallallahu 'alejhi ve sellem, darovao i muslimani nisu morali zbog njega konje i konjanike tjerati u trk. Ovaj imetak je diskreciono pravo Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Od toga je odvajao za godišnje izdržavanje svoje porodice, a ostatak trošio za oružje i ratnu opremu potrebnu za borbu na Božijem putu.
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, došao u Medinu kao muhadžir, zatekao je grupacije židova koje su se nalazile oko Medine. On je sklopio sa njima mirovne sporazume, da ga ne napadaju, i da ne pomažu njegove neprijatelje, a zauzvrat ostavlja ih u njihovoj vjeri. Ashab po imenu 'Amr b. Umejje ed-Damri, radijallahu 'anhu, ubio dvojicu članova plemena Benu Amir misleći da se radi o neprijateljima muslimana. Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, prihvatio je da plati krvarinu za dvojicu ubijenih, uputi se u selo Benu Nedira htijući da ga pomognu u krvarini. Dok je on, sallallahu 'alejhi ve sellem, sjedio na jednoj pijaci u očekivanju njihove pomoći, oni su prekršili dogovor želeći da ga ubiju. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je bio upozoren Objavom o njihovom izdajstvu pa se udaljio iz sela ostavljajući ih u uvjerenju, kao i prisutne ashabe, da ide izvršiti fiziološku nuždu. Krenuo je put Medine. Pošto je kasnio u povratku oni izađoše za njegovim tragovima da ga potraže, a on ih obavijesti o izdajstvu židova. Muslimani su ih držali u opsadi šest dana dok nije postignut dogovor da se isele u Šam, Hiru i Hajber. Njihov imetak je postao lahki plijen, dobijen bez teškoće i bez pokretanja konjice tako da je njihov imetak pripao Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellam. Od tog imetka Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je odvajao godišnje izdržavanje za svoju porodicu, a ostatak trošio za opće i najpreče potrebe muslimana toga vremena u vidu vojne opreme, konja i oružja. A svako vrijeme ima svoje izdatke za javne koristi.