Hadis: Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bi, kada bi noću ustao da klanja, prvo izgovorio tekbir, a potom bi rekao: "Subhanekellahumme ve bihamdik ve tebarekesmuke ve teala džedduk ve la ilahe gajruk."

عن أبي سعيد الخُدْرِي رضي الله عنه قال: كان رسول الله صلى الله عليه وسلم إذا قام من الليل كَبَّر، ثم يقول: «سُبْحَانك اللَّهم وبحَمْدِك وتبارك اسْمُك، وتعالى جَدُّك، ولا إله غَيْرك»، ثم يقول: «لا إله إلا الله» ثلاثا، ثم يقول: «الله أكبر كبيرا» ثلاثا، «أعُوذُ بالله السَّميع العليم من الشَّيطان الرَّجيم من هَمْزِه، ونَفْخِه، ونَفْثِه»، ثم يقرأ.
[صحيح] - [رواه أبو داود وابن ماجه والنسائي وأحمد]

Ebu Seid el-Hudri, radijallahu 'anhu, kazao je: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bi, kada bi noću ustao da klanja, prvo izgovorio tekbir, a potom bi rekao: "Subhanekellahumme ve bihamdik ve tebarekesmuke ve teala džedduk ve la ilahe gajruk/Neka si slavljen samo Ti, moj Bože, i Tebi hvala. Tvoje je ime blagoslovljeno. Tvoje je veličanstvo uzvišeno. Nena drugog Boga, osim Tebe." Nakon toga bi tri puta rekao: "La ilahe illallah/Samo je Allah Bog." Potom bi tri puta rekao: "Allahu ekberu kebira/ Allah je velik i dostojan je veličanja"; "E'uzu billahis-semi'il-'alimi mineš-šejtanir-radžim min hemzihi ve nefhihi ve nefsihi! / Utječem se Allahu, Koji sve čuje i sve zna, od prokletog šejtana, njegovog došaptavanja, njegove nadmenosti i njegovog zavođenja." Nakon toga bi učio Kur'an.
Vjerodostojan - Hadis bilježi Ibn Madže

Objašnjenje

Značenje hadisa: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bi, kada bi noću ustao da klanja, prvo izgovorio tekbir", tj. početni tekbir koji je rukn namaza, bez kojeg namaz nije ni otpočet, a potom bi rekao: "Subhanekellahumme", tj. neka si slavljen samo Ti, na način da od Tebe negiram sve ono što ne priliči Tebi i Tvojoj Uzvišenosti, poput bilo kakvih mahana i nedostataka. "ve bihamdike": i Tebi hvala. Ovim se iznosi pohvala Allaha Uzvišenog i zahvala na uputi, jer da nije Tvoje upute, ja Te ne bih mogao slaviti i veličati. Ovim rob prizaje dobrotu Uzvišenog Allaha kao i svoju nemoć bez Njegove upute i podrške. "Ve tebarekesmuke": Tvoje je ime blagoslovljeno: u njemu je berićet, veliko i potpuno dobro koje obuhvata i nebesa i Zemlju. Ovim se ukazuje da je Allah Taj Koji daje dobro i blagodati. "Ve teala džedduke": Tvoje je veličanstvo uzvišeno, tj. Ti su uzvišen i velik, iznad si svake veličine, i Tvoj položaj i mjesto iznad svakog je mjesta, Tvoja snaga i vlast je iznad svake vlasti. Ti si Uzvišen i daleko od toga da Ti imaš sudruga u vlasti, gospodarenju, božanstvenosti, imenima i svojstvima. Zbog toga je poslije rekao: "ve la ilahe gajruke": Nema drugog Boga, osim Tebe, niko osim Tebe ne zaslužuje da istinski bude obožavan. Ti si Taj Koji zaslužuje da Mu se ibadet čini, Jedini Koji nema sudruga, jer Tvoja svojstva su pohvalna i Ti daješ velike blagodati. Ova dova kojom se otpočinje namaz sadrži negiranje od Allaha svega onoga što Mu ne priliči, te ukazuje da je On čist od bilo kakve mahane i nedostatka. Ovo je samo jedna od dova koja se uči ovom prilikom, a najbolje je da se nekada uči jedna, a nekada druga, kako bi se ispunio svaki sunnet i kako se ni jedan od njih ne bi zanemario. Jedan od načina jeste i da se tri puta kaže: "La ilahe illallah/Samo je Allah Bog." A značenje ove rečenice glasi: Niko se istinski ne obožava mimo Allaha. Uzvišeni Allah kaže: "To je zato što je Allah istina, a ono što oni obožavaju mimo Njega su neistina." (El-Hadždž, 62.) Potom bi tri puta rekao: "Allahu ekberu kebira / Allah je velik i dostojan je veličanja", tj. Allah Uzvišeni veći je od svega što postoji. Nakon ove dove zatražio bi utočište kod Allaha od šejtana, izgovarajući riječi: "E'uzu billahis-semi 'il-Alimi": Utječem se Allahu, Koji sve čuje i sve zna, tj. tražim zaštiitu kod Allaha koji je Svečujući i Sveznajući. "Mineš-šejtani": od šejtana koji je ohol, bilo da je džinske ili ljudske vrste, "er-radžim"; prokletog i udaljenog od Allahove milosti, nemoj dati da on sa mnom vlada i da mi nanosi štetu, niti da me ne odvrati od onog što mi koristi u dunjaluku i vjeri. Onaj ko zatraži utočište kod Allaha, oslonio se na jaki stub i pomogao se Allahovom snagom protiv neprijatelja koji želi da ga odvrati i udalji od Allaha, te da ga odvede u propast i zlo. "Min hemzihi": od ludosti, jer šejtan može uticati da čovjeka zadesi ludost, pa je zbog toga propisano da se traži utočište kod Allaha. "Ve nefhihi": od nadmenosti, jer šejtan čovjeku došaptava i radi na tome da čovjek sam sebe vidi važnim i da druge ponižava. "Ve nefsihi": od sihra i zavođenja zlih sihirbaza. One koje pušu u čvorove su sihirbazice koje vežu niti i konopce, od njih prave čvorove i pušu u njih kako bi se desio sihr kojeg žele. Nakon toga bi učio početak Kur'ana, tj. Fatihu.