Hadis: "Žalili su se stanovnici Kufe Omeru, radijallahu anhu, na Sa'da b. Ebu Vekasa, pa im je Omer, radijallahu anhu, postavio za namjesnika Ammara..."

عن جابر بن سمرة رضي الله عنهما قال: شكا أهل الكوفة سعدًا يعني: ابن أبي وقاص رضي الله عنه إلى عمر بن الخطاب رضي الله عنه فعزله، واستعمل عليهم عمارًا، فشَكَوا حتى ذكروا أنه لا يُحسن يصلي، فأرسل إليه، فقال: يا أبا إسحاق، إن هؤلاء يزعمون أنك لا تُحسن تصلي، فقال: أمَّا أنا والله فإني كنت أصلي بهم صلاة رسول الله صلى الله عليه وسلم لا أَخْرِمُ عنها، أصلي صلاتَي العشاء فأَرْكُدُ في الأُولَيَيْنِ، وأُخِفُّ في الأُخْرَيَيْنِ. قال: ذلك الظن بك يا أبا إسحاق، وأرسل معه رجلًا -أو رجالًا- إلى الكوفة يسأل عنه أهل الكوفة، فلم يَدَعْ مسجدًا إلا سأل عنه، ويُثْنُونَ معروفًا، حتى دخل مسجدًا لبني عَبْسٍ، فقام رجل منهم، يقال له أسامة بن قتادة، يكنى أبا سَعْدَةَ، فقال: أما إذ نشدتنا فإن سعدًا كان لا يسير بالسَّرية ولا يَقْسِم بالسَّوية، ولا يَعْدِل في القضية. قال سعد: أما والله لأدعون بثلاث: اللهم إن كان عبدك هذا كاذبًا، قام رِياء، وسُمعة، فأطل عمره، وأطل فقره، وعرضه للفتن. وكان بعد ذلك إذا سئل يقول: شيخ كبير مفتون، أصابتني دعوة سعد. قال عبد الملك بن عمير الراوي عن جابر بن سمرة: فأنا رأيته بعد قد سقط حاجباه على عينيه من الكبر، وإنه ليتعرض للجواري في الطرق فيَغْمِزُهُنَّ.
[صحيح] - [متفق عليه]

Džabir, b. Semure, radijallahu anhu, prenosi: "Žalili su se stanovnici Kufe Omeru, radijallahu anhu, na Sa'da b. Ebu Vekasa, pa im je Omer, radijallahu anhu, postavio za namjesnika Ammara. Tužili su se na Sa'da da im, čak, lijepo ne klanja. Omer je poslao po njega da dođe, pa mu rekao je: 'O Ebu Ishak, oni tvrde da ti lijepo ne klanjaš.' Sa'd, radijallahu anhu, reče: 'Tako mi Allaha, što se mene tiče, ja sam njima klanjam namaz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, od kojeg ne odstupam. Ja klanjam dva rekata jacija-namaza, na kojima oduljim kijam, a onda dva posljednja skratim.' Omer, radijallahu anhu, tada reče: 'Tako sam i mislio o tebi, o Ebu Ishak.' Tada je Omer, radijallahu anhu, poslao sa njim čovjeka ili više njih u Kufu, koji su pitali Kufljane o Sa'du. U svaku su džamiju ušli i upitali za Sa'da. Svi su se muslimani pohvalno izrazili o njemu, a kada je Omerov izaslanik došao u mesdžid, Beni Absa, jedan od njih ustade (kojeg su zvali Usama b. Katada), imao je nadimak Ebu Sa'da, pa je rekao: 'Pošto nas ti pitaš za Sa'da, ja tvrdim da Sa'd ne ide u rat s vojskom, ne dijeli podjednako i ne sudi pravedno.' Tad Sa'd reče: 'Ja ću ti zaista za to izreći dovu (prokletstvo) za troje: Allahu moj, ako je ovaj Tvoj rob lažov i ako se javio zato da se pokaže pred svijetom, onda mu podaj dug život i dugotrajno siromaštvo i izloži ga iskušenjima (žena).' Tako je i bilo! Poslije, kada bi ga pitali o stanju, on bi rekao: 'Ja sam teški starac sa puno iskušenja. Stigla me kletva Sa'dova.'" Abdulmelik b. Umejr, prenosilac od Džabira b. Semure, radijallahu anhu, kaže: "Ja sam ga vidio nakon toga: pale su mu obrve na oči od duboke starosti, a na putevima bi ometao žene koje su prolazile ulicom dobacivajući im."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Omer b. Hattab, radijallahu anhu, odredio je Sa'da b. Ebu Vekkasa, radijallahu anhu, za namjesnika Kufe. Stanovnici Kufe žalili su se vođi pravovjernih Omeru b. Hattabu, radijallahu anhu, na Sa'da, toliko da su čak kazali da on ne klanja lijepo. On je bio uvaženi ashab za kojeg je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da je dženetlija, pa je Omer poslao po njega. Kada je stigao, kazao mu je: "Kufljani se žale na tebe, pa čak i na to da im ne klanjaš lijepo." Sa'd mu je kazao da im je on klanjao namaz Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, spominjući im jaciju, vjerovatno zbog toga, a Allah najbolje zna, što su se oni žalili na taj namaz. On je rekao: "Ja im klanjam namaz Poslanika, sallalahu alejhi ve selle, ne oduzimajući ništa od njega..." Omer ga je pohvalio, jer je vjerovao da on klanja narodu kojeg predvodi onako kako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao. Pored toga, Omer je o njemu ispitao situaciju jer je znao kolika je njegova odgovornost. Poslao je ljude po Kufi da pitaju o ponašanju Sa'da b. Ebu Vekkasa. Kad god bi ušli u neku džamiju da pitaju o njemu, našli su da ga ljudi hvale. Kada su došli u džamiju Beni Absa i pitali za Sa'da, ustao je neki čovjek i rekao: "Kad nas već pitaš, ja ću ti reći da on ne ide u džihad, plijen koji uzme ne dijeli pravedno, ne sudi pravedno među ljudima." Iznio je tri optužbe. Tada je Sa'd kazao: "S obzirom da si to rekao, ja ći proučiti tri dove protiv tebe..." Proučio je dovu da mu Allah da dug život, siromaštvo i da ga izloži iskušenjima. Ovo su tri opasne dove. Međutim, Sa'd je ipak te dove uvjetovao riječima: "Ako je ovaj tvoj rob ovo kazao iz pritvornosti i želje da se pročuje, a ne s pravom." Allah je uslišio njegove molbe, tako da je ovaj čovjek dugo živio, ostario je toliko da su mu obrve pale na oči od starosti, bio je siromašan i izložen iskušenjima do te mjere da je u stanju starosti, napastvovao žene i djevojke po trgovima i dobacivao im. O sebi je govorio: "Oronuli sam starac, iskušan sam! Eto, snašle su me dove Sa'dove!"