Hadis: "Kada bi prolaznik ispred klanjača znao kakav grijeh čini, bilo bi mu bilo bolje da sačeka četrdeset, nego li da prođe ispred njega."

عن أبي جُهَيْمِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ الصِّمَّةِ الأنصاري رضي الله عنه مرفوعاً: «لو يعلم المار بين يدي الْمُصَلِّي ماذا عليه لكان أن يَقِفَ أربعين خيرا له من أن يَمُرَّ بين يديه». قال أَبُو النَّضْرِ: لا أدري: قال أربعين يوما أو شهرا أو سنة.
[صحيح] - [متفق عليه]

Prenosi Ebu Džuhejm b. El-Haris b. Es-Simmeh El-Ensari, radijallahu 'anhu, merfu' predaju: "Kada bi prolaznik ispred klanjača znao kakav grijeh čini, bilo bi mu bilo bolje da sačeka četrdeset, nego li da prođe ispred njega." Ebu Nadr veli: "Ne znam da li je kazao četrdeset dana, mjeseci ili godina."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Klanjač stoji pred svojim Gospodarem i doziva Ga, pa ako neko pređe ispred njega dok je u takvom stanju, on prekida to njegovo obraćanje i ometa ga u ibadetu. Zbog toga, ogroman je grijeh onoga ko bude uzrokom da svojim prolaženjem umanji vrijednost namaza. Dakle, Zakonodavac nas upoznaje s posljedicama onoga ko to čini i sa grijehom koji iz toga proizilazi, pa je stoga osobi koja bi prošla ispred klanjača bolje da čeka dugi vremenski period nego da prođe, što ukazuje na opasnost tog djela i da to da se od njega treba udaljiti.