عن أبي هريرة رضي الله عنه ، قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «لما خلق اللهُ آدمَ مسح ظهره، فسقط من ظهره كل نَسَمة هو خالقها من ذُرِّيته إلى يوم القيامة، وجعل بين عيني كل إنسان منهم وَبِيصًا من نور، ثم عرضهم على آدم فقال: أي رب، مَن هؤلاء؟ قال: هؤلاء ذريتك، فرأى رجلا منهم فأعجبه وَبِيصُ ما بين عينيه، فقال: أي رب مَن هذا؟ فقال: هذا رجل من آخر الأمم من ذُرِّيتك يقال له: داود. فقال: رب كم جعلتَ عُمُرَه؟ قال: ستين سنة، قال: أي رب، زِده من عُمُري أربعين سنة. فلما قضي عمر آدم جاءه مَلَكُ الموت، فقال: أوَلَم يبقَ من عمري أربعون سنة؟ قال: أوَلَم تُعْطِها ابنَك داود قال: فجَحَدَ آدمُ فجحدت ذُرِّيتُه، ونسي آدمُ فنسيت ذُرِّيتُه، وخَطِئ آدم فخَطِئت ذُرِّيتُه». المزيد
Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Kad je Allah stvorio Adema potro ga je po leđima i iz njegovih leđa izveo sve duše od kojih će stvarati Njegovo potomstvo sve do Sudnjeg dana. On učini da svaki od njih ima svijetleći sjaj među očima, a onda ih predoči Ademu. On upita: 'Gospodaru, ko su ovi?' On reče: 'To su tvoji potomci.' Među njima on ugleda jednog potomka čiji ga sjaj među očima zadivi. 'Gospodaru, ko je ovaj čovjek?', upita. On reče: 'To je jedan od tvojih potomaka koji će se pojaviti među posljednjim narodima, a koji će se zvati Davud.' 'Gospodaru, koliki si mu životni vijek odredio?', upita. 'Šezdeset godina.', reče On, a Adem će na to: 'Dodaj mu od mog života još četrdeset godina.' Kada je istekao Ademov životni vijek, došao mu je melek smrti, a on je upitao: 'Zar mi nije još ostalo četrdset godina?' Melek će reći: 'Zar ih nisi dao svom potomku Davudu?' Adem je to porekao, pa će i njegovi potomci poricati i Adem je zaboravio, pa će i njegovi potomci zaboravljati i Adem je pogriješio, pa će i njegovi potomci griješiti."
