عن أبي هريرة رضي الله عنه ، قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «لما خلق اللهُ آدمَ مسح ظهره، فسقط من ظهره كل نَسَمة هو خالقها من ذُرِّيته إلى يوم القيامة، وجعل بين عيني كل إنسان منهم وَبِيصًا من نور، ثم عرضهم على آدم فقال: أي رب، مَن هؤلاء؟ قال: هؤلاء ذريتك، فرأى رجلا منهم فأعجبه وَبِيصُ ما بين عينيه، فقال: أي رب مَن هذا؟ فقال: هذا رجل من آخر الأمم من ذُرِّيتك يقال له: داود. فقال: رب كم جعلتَ عُمُرَه؟ قال: ستين سنة، قال: أي رب، زِده من عُمُري أربعين سنة. فلما قضي عمر آدم جاءه مَلَكُ الموت، فقال: أوَلَم يبقَ من عمري أربعون سنة؟ قال: أوَلَم تُعْطِها ابنَك داود قال: فجَحَدَ آدمُ فجحدت ذُرِّيتُه، ونسي آدمُ فنسيت ذُرِّيتُه، وخَطِئ آدم فخَطِئت ذُرِّيتُه».
[صحيح] - [رواه الترمذي]
المزيــد ...

Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Kad je Allah stvorio Adema potro ga je po leđima i iz njegovih leđa izveo sve duše od kojih će stvarati Njegovo potomstvo sve do Sudnjeg dana. On učini da svaki od njih ima svijetleći sjaj među očima, a onda ih predoči Ademu. On upita: 'Gospodaru, ko su ovi?' On reče: 'To su tvoji potomci.' Među njima on ugleda jednog potomka čiji ga sjaj među očima zadivi. 'Gospodaru, ko je ovaj čovjek?', upita. On reče: 'To je jedan od tvojih potomaka koji će se pojaviti među posljednjim narodima, a koji će se zvati Davud.' 'Gospodaru, koliki si mu životni vijek odredio?', upita. 'Šezdeset godina.', reče On, a Adem će na to: 'Dodaj mu od mog života još četrdeset godina.' Kada je istekao Ademov životni vijek, došao mu je melek smrti, a on je upitao: 'Zar mi nije još ostalo četrdset godina?' Melek će reći: 'Zar ih nisi dao svom potomku Davudu?' Adem je to porekao, pa će i njegovi potomci poricati i Adem je zaboravio, pa će i njegovi potomci zaboravljati i Adem je pogriješio, pa će i njegovi potomci griješiti."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi Tirmizi]

Objašnjenje

Kada je Allah stvorio Adema, potrao ga je po leđima, pa je iz njih izišao svaki čovjek kojeg će On u njegovom potomstvu stvoriti do Sudnjeg dana. Ovo potiranje i izvođenje ljudi bilo je stvarno, a ne metaforično, pa ga nije dozvoljeno metaforično tumačiti mimo njegovog vanjskog značenja, što je stav sljedbenika Sunneta i džemata. Kada ih je izveo iz njegovih leđa, dao je da svaki čovjek među očima ima svjetlost, a potom ih je predočio Ademu, koji je upitao: "Gospodaru, ko su ovi?" Allah mu je odgovorio da su to njegovi potomci. Adem je poslije vidio jednog čovjeka čija ga je svjetlost među očima zadivila, pa je upitao o kome se radi, na šta mu je Allah odgovorio da je to Davud. Adem upita: "Koliki si mu životni vijek odredio?" A Allah reče: "Šezdeset godina." Adem reče: "Gospodaru, daj mu od mojih godina još četrdeset." Kada je Adem okončao svoj životni vijek, došao mu je melek smrti da mu uzme dušu, na šta je Adem kazao: "Ostalo mi je još četrdeset godina." Reče mu: "Te godine si dao svome potomku (sinu) Davudu." Adem je to zanegirao, jer je bio u svijetu koji se naziva 'alemuz-zerr (svijetu duša koje je Allah izveo iz Adema) i nije mu ni bilo na umu stanje u kojem će mu doći melek smrti. Adem je porekao to, pa su i njegovii potomci porekli, Adem je zaboravio, pa su i njegovi potomci zaboravili, i Adem je pogriješio, pa su i njegovi potomci pogriješili, jer potomci su slični ocu. Davudu je propisano da živi četrdeset godina, pa mu je Allah dao da živi šezdeset. On Uzvišeni zna ono što je bilo i šta će biti, kao i ono što nije bilo, kako bi bilo da je bilo. On zna što je zapisao njemu i zna koliko mu je povećao nakon toga, dok meleki ne znaju osim ono što ih Allah poduči. Allah zna stvari i pojave prije nego se pojave, a i nakon što se pojave. Zbog toga učenjaci kažu: “Brisanje (oduzimanje) i dodavanje (potvrđivanje) je u spisima kod meleka, a kada je u pitanju Allahovo znanje, ono nije u koliziji, i ne može se pojavit ono što On ne zna, tako da u vezi njega nema dodavanja, niti oduzimanja.”

Prijevod: Engleski Francuski Španski Turski Urdu Indonežanski Ruski Bengalski Kineski Perzijski Tagalog Indijanski Ujgurski Kurdski
Prikaz prijevoda