Hadis: Reci: "Es-selamu 'ala ehlid-dijari minel-mu'minine vel-muslimine, ve jerhamullahul-mustakdimine minna vel-muste'hirine, ve inna inša Allahu bikum lelahikun - Neka je mir i spas na vjernike muslimane koji su u ovom mezarju! Neka se Allah smiluje onima koji su prije kao i onima koji će poslije u njega doći. I mi ćemo vam se kad Allah htjedne pridružiti!"

عن عائشة رضي الله عنها قالت: ألا أُحَدِّثكم عنِّي وعن رسول الله صلى الله عليه وسلم قلنا: بلى، قال: قالت: لمَّا كانت ليلتي التي كان النبيُّ صلى الله عليه وسلم فيها عندي، انقلب فوضعَ رداءه، وخلع نعلَيْه، فوضعهما عند رجليه، وبسط طرفَ إزاره على فراشه، فاضطجع، فلم يلبث إلا رَيْثما ظنَّ أن قد رقدتُ، فأخذ رداءه رُوَيْدًا، وانتعل رُوَيْدًا، وفتح الباب فخرج، ثم أجافه رُوَيْدًا، فجعلتُ دِرْعي في رأسي، واختمرتُ، وتَقنَّعتُ إزاري، ثم انطلقتُ على إثره، حتى جاء البَقِيعَ فقام، فأطال القيام، ثم رفع يديه ثلاث مرات، ثم انحرف فانحرفتُ، فأسرع فأسرعت، فهَرْول فهرولتُ، فأحضر فأحضرت، فسبقتُه فدخلت، فليس إلا أن اضطجعتُ فدخل، فقال: «ما لك؟ يا عائشُ، حَشْيا رابِية» قالت: قلت: لا شيء، قال: «تُخْبِرِينِي أَو لَيُخْبِرَنِّي اللطيفُ الخبير» قالت: قلت: يا رسول الله، بأبي أنت وأمي، فأخبرته، قال: «فأنتِ السواد الذي رأيتُ أمامي؟» قلت: نعم، فلَهَدَني في صدري لَهْدةً أوجعتني، ثم قال: «أظننتِ أنْ يَحِيفَ اللهُ عليك ورسولُه؟» قالت: مَهْما يكتمِ الناسُ يعلمه الله، قال: «نعم، فإن جبريلَ أتاني حين رأيتِ، فناداني، فأخفاه منك، فأجبتُه، فأخفيته منك، ولم يكن يدخل عليك وقد وضعتِ ثيابك، وظننت أن قد رقدت، فكرهتُ أن أوقظَك، وخشيتُ أن تستوحشي، فقال: إنَّ ربَّك يأمركَ أن تأتيَ أهلَ البَقِيع فتستغفر لهم»، قالت: قلت: كيف أقول لهم يا رسول الله؟ قال «قولي: السلامُ على أهل الدِّيار من المؤمنين والمسلمين، ويرحمُ اللهُ المستقدمين منا والمستأخرين، وإنَّا إن شاء الله بكم للاحِقون».
[صحيح] - [رواه مسلم]

Prenosi se od Aiše, radijallahu 'anha, da je jednom upitala: „Hoćete li da vam ispričam nešto o sebi i Božijem Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem?" "Svakako!", odgovorili smo. Počela je pričati: "Jedne noći kad je Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bio kod mene, raspremio se, spustio ogrtač, skinuo obuću i metnuo je pored svojih nogu. Zatim je pružio jedan kraj svoga ogrtača na svoju postelju i legao. Nedugo zatim, čim je pomislio da sam ja zaspala, uzeo je lagahno ogrtač, polahko obuo obuću, lagahno otvorio vrata i izašao, lagahno ih zatvorivši za sobom. Ja sam obukla košulju, pokrila se, obukla ogrtač i pošla za njim. Došao je do mezarja Beki' i stao. Ostao je dugo stojeći, a zatim tri puta digao ruke pa se potom okrenuo i pošao nazad. I ja sam krenula nazad. Pružio je malo korak, pa sam i ja pružila korak. Pojurio je još brže pa sam i ja još više požurila. On je onda potrčao pa sam i ja potrčala; bila sam brža. Ušla sam u kuću prije njega i uspjela sam leći u postelju prije nego sto je on ušao. Kad je ušao, upitao me je: "Šta je tebi Aiša, zasto si tako zadihana?" "Ništa!", rekla sam, ali on bijaše uporan: "Kazat ćeš mi ili će me Allah, Koji sve zna, o tome obavijestiti!" "Božiji Poslaniče, draži si mi i od oca i od majke!", rekla sam i ispričala mu. "A, ti si bila ona crna prilika koju sam vidio ispred sebe!", reče Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem. "Da!", odgovorila sam. Pružio je ruku i odgurnuo me tako da me malo i zaboljelo, zatim je rekao: "Zar si mislila da će ti Allah i Njegov Poslanik neku nepravdu učiniti?" "Koliko god se ljudi trudili da nešto sakriju, Allaha to zna. Da.”, rekla sam. Božiji Poslanik reče: "Prije nego sto ću ustati, došao mi je Džibril, ‘alejhisselam, i pozvao me tiho da ti ne čujes, pa sam mu se odazvao, ali tiho da ne čujes. Inače, kod tebe nije ulazio jer si se već bila raspremila, a i ja sam mislio da si zaspala pa te nisam želio buditi ili uplašiti. Došao je i rekao mi: ‘Tvoj Gospodar naredio ti je da odeš do mezarja Beki' i tražiš oprosta za one koji su u njemu!’” “Kako da im se obratim, Božiji Poslaniče?”, upitala sam ja. On reče: “Reci: ‘Es-selamu ala ehlid-dijari minel-mu'minine vel-muslimine, ve jerhamullahul-mustakdimine minna vel-muste'hirine, ve inna inša Allahu bikum lelahikun/Neka je mir i spas na vjernike muslimane koji su u ovom mezarju! Neka se Allah smiluje onima koji su prije kao i onima koji će poslije u njega doći. I mi ćemo vam se kad Allah htjedne pridružiti!’"
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Prenosi se od Aiše, radijallahu 'anha, da je jednom ispričala događaj koji se desio njoj i Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Jedne noći kad je Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bio kod nje, raspremio se, spustio ogrtač, skinuo obuću i metnuo je pored svojih nogu. Zatim je pružio jedan kraj svoga ogrtača na svoju postelju i legao. Nedugo zatim, kazuje Aiša, radijallahu 'anha, čim je pomislio da je zaspala, uzeo je lagahno ogrtač kako je ne bi uznemirio, obuo je polako obuću, lagahno otvorio vrata i izašao, polako ih zatvorivši za sobom. To je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, uradio tiho, kako je ne bi probudio i prepao, kada primijeti da je sama u mraku. Poslije je Aiša obukla košulju, pokrila se, obukla ogrtač i pošla za njim, dok on nije došao do medinskog mezarja Beki' i stao. Ostao je dugo stojeći, a zatim tri puta digao ruke, učeći dovu, pa se potom okrenuo i pošao nazad, a i Aiša se okrenula i krenula nazad ubrzano. Pružio je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, malo korak, hodajući brže, pa je i ona pohitala. Požurio je još više pa je i Aiša još više požurila. Ona je prije njega doša i ušla u kuću i uspjela leći u postelju. Kad je ušao, upitao je: "Šta je tebi Aiša, zasto si tako zadihana?”, tj. teško dišeš poput nekog ko je žurio. Ona je rekla da joj nije ništa, ali on bijaše uporan, kazavši: “Ili ćeš mi ti kazati ili će me Allah, Koji sve zna, o tome obavijestiti!" Ona mu je tada ispričala šta se desilo, a on joj reče: "A, ti si bila ona crna osoba koju sam vidio ispred sebe!” “Da!”, odgovorila je. Pružio je ruku prema njenim prsima i odgurnuo ju je tako da ju je malo i zaboljelo, a zatim je rekao: "Zar si mislila da će ti Allah i Njegov Poslanik neku nepravdu učiniti?", tj. zar si pomislila da ću u noći koja tebi pripada otići do druge supruge, čineći ti tako nepravdu?” Ona reče: “Koliko god se ljudi trudili da nešto sakriju, Allaha to zna. Da.” Kada je ovo kazala kao da je potvrdila samu sebi i potvrdno odgovorila. Božiji Poslanik joj poslije reče da mu je došao Džibril, ‘alejhisselam, i da nije ušao u kuću jer je Aiša već odložila svoju odjeću i pripremila se za spavanje. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pomislio je da ona spava i nije mu bilo drago da je probudi kako je ne bi bilo strah da boravi sama u mraku. Džibril je došao i kazao: “Tvoj Gospodar naredio ti je da odeš do mezarja Beki' i tražiš oprosta za one koji su u njemu!" Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, odazvao se ovoj naredbi i otišao je do mezarja gdje je zatražio oprost za ukopane, a onda proučio dovu za njih. “Kako da im se obratim, Božiji Poslaniče?”, upitala je Aiša. On reče: Reci: "Es-selamu ‘ala ehlid-dijari minel-mu'minine vel-muslimine, ve jerhamullahul-mustakdimine minna vel-muste'hirine, ve inna inša Allahu bikum lelahikun - Neka je mir i spas na vjernike muslimane koji su u ovom mezarju! Neka se Allah smiluje onima koji su prije kao i onima koji će poslije u njega doći. I mi ćemo vam se kad Allah htjedne pridružiti!"