عن أنس قال: قال أبو طَلحَة لأم سليم: قد سمعت صوت رسول الله -صلى الله عليه وسلم- ضعيفًا أعرف فيه الجُوع، فهل عندك من شيء؟ فقالت: نعم، فَأَخْرَجَت أَقْرَاصًا من شَعير، ثم أَخَذْتْ خِمَارًا لها، فَلفَّت الخُبْزَ بِبَعْضِه، ثم دسَّتْهُ تحت ثوبي ورَدَّتني ببعضِه، ثم أرسَلَتني إلى رسول الله -صلى الله عليه وسلم- فَذَهَبَتُ به، فوجدت رسول الله -صلى الله عليه وسلم- جالسًا في المسجد، ومعه الناس، فَقُمتُ عليهم، فقال لي رسول الله -صلى الله عليه وسلم-: «أرسلك أبو طلحة؟» فقلت: نعم، فقال: « أَلِطَعَام؟» فقلت: نعم، فقال رسول الله -صلى الله عليه وسلم-: «قوموا» فانْطَلَقُوا وانطَلَقتُ بين أيديهم حتى جئت أبا طَلَحة فَأَخْبَرتُهُ، فقال أبو طلحة: يا أم سليم، قد جاء رسول الله -صلى الله عليه وسلم- بالناس وليس عندنا ما نُطعِمُهُم؟ فقالت: الله ورسوله أعلم. فانطلق أبو طلحة حتى لقي رسول الله -صلى الله عليه وسلم- فأقبل رسول الله -صلى الله عليه وسلم- معه حتى دخلا، فقال رسول الله -صلى الله عليه وسلم-: « هَلُمِّي ما عندك يا أم سليم» فأتت بذلك الخبز، فأمر به رسول الله -صلى الله عليه وسلم- فَفُتَّ، وَعَصَرَتْ عليه أم سليم عُكَّةً فَآدَمَتْهُ ، ثم قال فيه رسول الله -صلى الله عليه وسلم- ما شاء الله أن يقول، ثم قال: «ائْذن لعشرة» فَأَذِنَ لَهُم فأكلوا حتى شَبِعُوا ثم خرجوا، ثم قال: «ائْذَن لعشرة» فأذن لهم حتى أكل القُوم كلُّهم وشَبِعُوا والقوم سبعون رجلا أو ثمانون. متفق عليه. وفي رواية: فما زال يَدخُل عشرة، ويخرج عشرة حتى لم يبق منهم أحد إلا دخل، فأكل حتى شَبِع، ثم هَيَّأهَا فإذا هي مِثْلُهَا حين أكلوا منها. وفي رواية: فأكلوا عشرة عشرة، حتى فعل ذلك بثمانين رجلا، ثم أكل النبي -صلى الله عليه وسلم- بعد ذلك وأهل البيت، وتركوا سُؤْرَا. وفي رواية: ثم أفْضَلُوا ما بَلَغُوا جِيرانهم. وفي رواية عن أنس، قال: جئت رسول الله -صلى الله عليه وسلم- يوما، فوجدته جالسا مع أصحابه، وقد عَصَبَ بَطنه، بِعُصَابة، فقلت لبعض أصحابه: لِم عَصَبَ رسول الله -صلى الله عليه وسلم- بطنه؟ فقالوا: من الجُوع، فذهبت إلى أبي طلحة، وهو زوج أم سليم بنت مِلْحَان، فقلت: يا أبَتَاه، قد رأيت رسول الله -صلى الله عليه وسلم- عَصَبَ بطنه بِعِصَابَة، فسألت بعض أصحابه، فقالوا: من الجُوع. فدخل أبو طلَحَة على أمي، فقال: هل من شيء؟ قالت: نعم، عندي كِسَرٌ من خُبزٍ وتمرات، فإن جاءنا رسول الله -صلى الله عليه وسلم- وحده أشْبَعنَاه، وإن جاء آخر معه قَلَّ عنهم... وذكر تمام الحديث.
[صحيح.] - [متفق عليه.]
المزيــد ...

Enes, radijallahu anhu, kazuje:„Ebu Talha rekao je Ummu Sulejm: 'Čuo sam glas Allahovog Poslanika, sallallahu alej hi ve sellem, koji je bio jako slab, i prepoznao sam u njemu glad. Imate li imalo hrane? 'Da', odgovorila je i iznijela ječmene kolutove. Onda je hljeb zamotala u svoj veo, zatim ga je stavila ispod moje odjeće, a ostatkom vela me je ogrnula, te me je poslala Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Otišao sam i našao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u džamiji u društvu nekih ljudi. Prišao sam im, pa me on upita: 'Je li te poslao Ebu Talha?' 'Da', rekao sam. 'Je li zbog hrane?' 'Da', odgovorio sam. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada onima koji su bili s njim reče:'Pođite!' Krenuli su, a ja sam otišao pred njima, došao sam do Ebu Talhe i obavijestio ga (o tome). 'Ummu Sulejm', reče Ebu-Talha, 'došao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zajedno sa ljudima, a mi nemamo hrane da ih nahranimo!' 'Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju!', odgovori ona. Ebu Talha je izašao u susret Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, koji je došao i zajedno s Ebu Talhom ušao (u kuću), govoreći: 'Iznesi, Ummu Sulejm, ono što kod tebe ima za jesti!' Ona je donijela onaj hljeb, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredi da se izmrvi. Ummu Sulejm je iscijedila mješinu za maslo i tako ga začinila. Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nad tom hranom izgovorio ono što je Allah htio da on kaže, a onda je rekao: 'Daj dopuštenje deseterici!' Ebu Talha im je dopustio, te su jeli sve dok se nisu zasitili, a zatim izašli. 'Daj dopuštenje deseterici!', ponovo reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. On im je dopustio, i svijet je jeo dok se nije zasitio. Bilo je tada prisutno sedamdeset ili osamdeset ljudi." (Muttefekun alejhi) U drugoj predaji stoji: „Ulazila su deseterica, a izlazila su deseterica, sve dok nisu ušli svi koji su bili prisutni. Svi oni su se najeli, a nakon toga hrane je bilo isto kao i kad su je počeli jesti.“ U drugoj predaji stoji: „Ulazila su deseterica po deseterica, sve dok ih osamdeset nije jelo. Nakon toga je jeo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ukućani, i nakon njih je ostalo hrane.“ U drugoj predaji stoji: „A zatim su ostatak uručili komšijama.“ U drugoj predaji od Enesa stoji: „Došao sam kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i zatekao sam ga kako sjedi sa svojim ashabima. Primijetio sam da mu je stomak podvezan jednim povezom, pa sam upitao neke od njegovih drugova: 'Zbog čega je to učinio? Oni kazaše: 'Zbog gladi.' Otišao sam do Ebu Talhe, muža Ummu Sulejm, i kazao mu: 'O oče, vidio sam Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kako je podvezao stomak povezom, pa sam pitao njegove drugove i rekli su mi da je to zbog gladi! Tada je Ebu Talha upitao moju majku ima li šta za jelo, a ona je kazala: 'Imam samo komadiće hljeba i hurme. Ukoliko dođe samo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nahranit ćemo ga, a ako dođe još neko drugi s njim, neće biti dovoljno...'“

Objašnjenje

Jednom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, osjećao veliku glad. Ebu Talha, radijallahu anhu, saznao je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u takvom stanju, na temelju njegova slabašnog glasa. O tome je obavijestio svoju suprugu Ummu Sulejm, radijallahu anhuma, te je upitao: "Da li kod vas ima nešto hrane?" "Da", odgovorila je, tj. imamo tek toliko da utolimo glad Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Zatim je izvadila ječmene kolutove, uzela svoj veo (ogrtač) i omotala hljeb, te ga stavila ispod odjeće Enesa, radijallahu anhu, a od ostatka vela napravila je ogrtač koji će ga pokriti. Kada je Enes, radijallahu anhu, stigao do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, našao ga je među svojim drugovima, te im prišao. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je upitao: "Da li te je poslao Ebu Talha?" "Da", reče on. "Zbog hrane?", upita Poslanik, tj. da li te je poslao da nas pozoveš na jelo. Enes reče: "Da." A nije mogao da Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, uruči hranu, zbog velikog broja ashaba koji su bili kod njega i zbog toga što je znao da će Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u odnosu na sebe, drugima dati prednost. Zbog toga je i rekao: "Da", kako bi ga pozvao da s njim sam ode do Ebu Talhine kuće i da uzme hranu koja je planirana za njega. U tom momentu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao je svima: "Pođite!", i oni su krenuli. Enes kaže: "Ja sam krenuo ispred njih." U drugoj verziji stoji: "Bio sam tužan, jer je bio veliki broj onih koji su s njim pošli." Dalje nastavlja i kaže: "Kada sam došao do Ebu Talhe i o tome ga je obavijestio, Ebu Talha je kazao: 'O Ummu Sulejm, došao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i s njim još ljudi, a mi nemamo čime da ih nahranimo.' Ona reče: 'Allah i Njegov Poslanik, najbolje znaju.'" Ummu Sulejm, radijallahu anha, stvar je prepustila Allahu i Njegovom Poslaniku, jer, kao da je znala da je to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, namjerno učinio, kako bi pokazao keramet (počast, nadnaravnost) u povećanju hrane. Ovo je samo pokazatelj njene oštroumnosti i pronicljivosti. Poslije je Ebu Talha otišao i dočekao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te su se poselamili i ušli, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao je: "Iznesi hranu!" U drugoj predaji stoji: "Ebu Talha ga je dočekao, i rekao: 'Allahov Poslaniče, mi nemamo osim ovog koluta kojeg je napravila Ummu Sulejm.'" U drugoj predaji stoji: "Ebu Talha je rekao: 'Allahov Poslaniče, to je samo kolut', a on reče: 'Allah će dati blagoslov u tome.'" U sljedećem predanju stoji: "Ebu Talha reče: 'Allahov Poslaniče, poslao sam Enesa da te samog pozove, a kod nas nema od hrane osim ovo što vidiš.'" Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao u kuću Ebu Talhe, kazao je: "Iznesi ono što imaš, o Ummu Sulejm." Ona je donijela onaj hljeb, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je da se on smrvi. Ummu Sulejm je iscijedila mješinu za maslo i tako ga začinila. Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nad tom hranom izgovorio ono što je Allah htio da izgovori, tj. zamolio je Allaha da u toj maloj količini hrane da blagosov. U drugoj verziji stoji: "Donijela sam, pa ju je on odvezao, a onda kazao: 'U ime Allaha! Allahu, povećaj blagoslov u ovoj hrani!'" Potom je rekao: "Dozvoli deseterici da jedu." Oni su jeli dok se nisu zasitili, a onda su izašli. Potom je opet rekao: "Dozvoli desetirici da jedu." I oni su jeli dok se nisu zasitili. Svi su jeli i zasitili se, a bilo ih je sedamdeset ili osamdeset (muttefekun alejhi). U drugoj verziji stoji: "Ulazila su deseterica, a izlazila su deseterica, sve dok nisu ušli svi koji su bili prisutni. Svi oni su se najeli, a nakon toga hrane je bilo isto kao i kad su je počeli jesti." U drugoj predaji stoji: „Ulazila su deseterica po deseterica, sve dok ih osamdeset nije jelo. Nakon toga je jeo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ukućani, i nakon njih je ostalo hrane." U drugoj predaji stoji: „A zatim su ostatak uručili komšijama.“

Prijevod: Engleski Francuski Španski Turski Urdu Indonežanski Bengalski Kineski
Prikaz prijevoda