Hadis: "Ovaj je uzeo moju sablju dok sam spavao; kada sam se probudio, vidio sam je isukanu u njegovim rukama, a onda mi je rekao..."

عن جابر رضي الله عنه : أنه غزا مع النبي صلى الله عليه وسلم قِبَل نَجْد، فلما قَفل رسول الله صلى الله عليه وسلم قفل معهم، فأدركتهم القَائِلَةُ في وَادٍ كثير العِضَاه، فنزل رسول الله صلى الله عليه وسلم وتفرق الناس يَسْتَظِلُّونَ بالشجر، ونَزل رسول الله صلى الله عليه وسلم تحت سَمُرَة فعلق بها سيفه وَنِمْنَا نومةً، فإذا رسول الله صلى الله عليه وسلم يدْعونا وإذا عنده أعرابي، فقال: «إن هذا اخْتَرَطَ عليَّ سَيفِي وأنا نائم فاستيقظت وهو في يده صَلتًا، قال: من يَمْنَعُكَ مِنِّي؟ قلت: الله -ثلاثا-» ولم يُعاقِبْهُ وجلس، متفق عليه. وفي رواية قال جابر: كنَّا مع رسول الله صلى الله عليه وسلم بذَاتِ الرِّقَاعِ، فإذا أَتَيْنَا على شجرة ظَلِيلَةٍ تَرَكْنَاهَا لرسول الله صلى الله عليه وسلم فجاء رجُل من المشركين وسيف رسول الله صلى الله عليه وسلم معَلَّقٌ بالشجرة فَاخْتَرطَهُ، فقال: تَخَافُنِي؟ قال: «لا»، فقال: فمن يَمْنَعُكَ مِنِّي ؟ قال: «الله». وفي رواية أبي بكر الإسماعيلي في «صحيحه»، قال: من يَمْنَعُكَ مِنِّي؟ قال: «الله»، قال: فسقط السيف مِن يَدهِ، فأخذ رسول الله - صلى الله عليه وسلم - السيف، فقال: « من يَمْنَعُكَ مِنِّي ؟»، فقال: كُنْ خَيرَ آخِذٍ، فقال: «تَشهد أن لا إله إلا الله وَأَنِّي رسول الله؟» قال: لا، ولكني أُعَاهِدُكَ أن لا أُقَاتِلَكَ، ولا أكُون مع قوم يُقَاتِلُونَكَ، فَخَلَّى سَبيلَهُ، فأتى أصحابه، فقال: جئتُكُمْ من عندِ خير الناسِ.
[صحيح] - [متفق عليه]

Džabir b. Abdullah, radijallahu anhu, kazuje: "Zajedno sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, bio sam u jednom vojnom pohodu u blizini Nedžda. Kada se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i oni koji su bili sa njim, vraćao, zatekao ih je podnevni odmor u jednoj dolini s mnogo trnja. Allahov Poslanik, sallallhu alejhi ve sellm, tu je odsjeo, a svijet se razdvojio u grupe tražeći hladovinu pod drvećem. Pod jednim stablom odsjeo je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, na njega objesio svoju sablju i tako su zaspali. Odjednom nas je Allahov Posalnik, sallallahu alejhi ve sellem, počeo dozivati, kad gle kod njega stoji neki čovjek (beduin). Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Ovaj je uzeo moju sablju dok sam spavao; kada sam se probudio, vidio sam je isukanu u njegovim rukama, a onda mi je rekao: 'Ko će te sačuvati od mene?' Rekao sam tri puta: 'Allah će me sačuvati.'' Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nakon toga ga nije kaznio, i sjeo je." Ovu predaju bilježe imam Buhari i Muslim. U drugoj predaji stoji: "Džabir, radijallahu anhu, rekao je: 'Bili smo sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na jednom pohodu (Zatur-rika), pa kada je došlo vrijeme odmora, stigli smo do jednog drveta sa velikom hladovinom, koje smo ostavili Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Neki se nevjernik pojavio, a sablja Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bila je obješena na drvo. On ju je uzeo i isukao, a zatim rekao: 'Da li me se bojiš!?' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: 'Ne.' On reče: 'Ko će te od mene zaštiti?' Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: 'Allah.'" U predaji koju prenosi Ebu Bekr Ismaili u svome "Sahihu" stoji da je rekao: "Ko će te od mene zaštiti?" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: "Allah." Prenosilac hadisa dalje kaže: "Pa mu sablja ispade iz ruke, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je uze i reče mu: 'Ko će tebe zaštiti od mene?' On reče: 'Budi bolji od dvojice nosioca sablje.' Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu reče: 'Da li svjedočiš da nema istinskog boga osim Allah, i da sam ja Njegov poslanik?' Čovjek reče: 'Ne, ali ću ti obećati da se neću protiv tebe boriti niti ću biti sa narodom koji se protiv tebe bori.' Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je pustio, pa se on vratio svome narodu i rekao: 'Dolazim vam od najboljih ljudi.'"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Džabir b. Abdullah, radijallahu anhu, prenosi da je on zajedno sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, bio u jednom vojnom pohodu, poznatom pod nazivom "Zatur-rika". Kada su se vraćali, Allahov se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u popodnevnim satima odmarao u jednoj dolini s mnogo trnovitog drveća. Svijet se razišao od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tržeći hladovinu kako bi se pod drvećem zaštitio od vrućine. U hladovini jednog krošnjatog stabla, poznatog pod nazivom tamarisika, odsjeo je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, i na njega objesio svoju sablju a zatim zaspao, kao i ljudi oko njega. Neki beduin, jedan od onih protiv kojih se Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, borio u ovom pohodu, kradom je prišao i uzeo Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, sablju. Poslanaik, sallallahu alejhi ve sellem, se probudi, a potom reče ashabima: "Ovaj je uzeo moju sablju dok sam spavao; kada sam se probudio, vidio sam je isukanu u njegovim rukama." Beduin je počeo da njome prijeti Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, govoreći: "Ko će te sačuvati od mene, ako te budem htio ubiti?" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tri puta mu je odgovorio: "Allah", odnosno Allah Uzvišeni će nas zaštiti od tebe. Ovo je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao čvrsto vjerujući i oslanjajući se na Allaha Uzvišenog i Njegovo obećanje, nakon čega je sablja ispala iz ruku tog nevjernika. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uze sablju i reče mu: "Ko će tebe zaštiti od mene ukoliko odlučim da te ubijem?" Na to mu ovaj nevjernik reče: "Budi bolji od dvojice nosioca sablje", tražeći time oprost i dobročinstvo prema njemu, i da mu se na njegov loš postupak uzvrati dobrim. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče mu: "Da li svjedočiš da nema istinskog boga osim Allah, i da sam ja Njegov poslanik?" Čovjek reče: "Ne", ali je obećao da se neće boriti protiv Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti će biti sa narodom koji se protiv njega bori. Nakon toga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga pusti da ide svojim putem. Otišao je svome narodu i rekao mu: "Dolazim vam od najboljih ljudi", a zaista i jest tako, jer Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, od svih ljudi ima najljepše ponašanje i ophođenje prema drugima, a dovoljna potvrda su riječi Allaha Uzvišenog: "Ti si, zaista, najljepše ćudi..." (el-Kalem, 4)