عن أنس أن الرُّبَيِّعَ عمته كَسَرَتْ ثَنِيَّةَ جارية، فطلبوا إليها العفو فأبوا، فعرضوا الأرْشَ فأبَوْا، فأتوا رسول الله صلى الله عليه وسلم وأبوا إلا القصِاَصَ فأمر رسول الله صلى الله عليه وسلم بالقصاص، فقال أنس بن النضر: يا رسول الله أَتُكْسَرُ ثَنِيَّةُ الرُّبَيِّعِ؟ لا والذي بعثك بالحق لا تُكسر ثنيتها. فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «يا أنسُ، كتابُ اللهِ القصاصُ». فرضي القومُ فَعَفَوْا، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «إن من عباد الله من لو أقسم على الله لأبَرَّهُ».
[صحيح] - [متفق عليه واللفظ للبخاري]
المزيــد ...
Enes b. Malik, radijallahu anhu, ispričao je sljedeće: “Er-Rubej’a, sestra Enesa b. en-Nadra, razbila je sjekutić nekoj ženi. Otišli su Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, i on im je, po Allahovoj knjizi, presudio odmazdu. Enes b. en-Nadr reče: ‘Tako mi Onoga Koji te je sa istinom poslao, danas joj se neće razbiti sjekutić!’ Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Enese, odmazda je po Allahovoj knjizi.’ Tad se rodbina žene kojoj je slomljen zub zadovolji uzimanjem krvarine. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Među Allahovim robovima ima onih kojima bi, kad bi se zakleli Allahom u nešto, On sigurno zakletvu ispunio.’”
[Vjerodostojan] - [Hadis je muttefekun alejh, a ovo je Buharijeva verzija]
U ovom se predanju kaže da je er-Rubej’a, radijallahu anha, razbila nekoliko prednjih zubi nekoj ženi ensarijski, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, htio da izvrši odmazdu, tj. da se i njoj razbiju zubi. Tada je ustao Enes b. Nadr, njen brat, pitajući za Allahov propis, a ne negirajući ga, te se zakleo da njeni zubi neće biti razbijeni, imajući lijepo mišljenje o Allahu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podsjetio da je da je to Allahov propis. Kada je narod to vidio, zadovoljili su se krvarinom, odustajući od odmazde. Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da ima Allahovih robova, koji kada bi se Allahom zakleli, On bi tu zakletvu ispunio, jer su oni dobri Allahovi robovi i imaju pouzdanje u Allaha.