Hadis: Riječi su Uzvišenog Allaha: "Zato ne činite svjesno Allahu sudruge." Ibn Abbas je o ajetu rekao: "El-Endad (sudruzi) predstavlja pridruživanje (širk) koji je tajnovitiji od hoda mrava na crnom kamenu u tamnoj noći."

قول الله تعالى : {فَلا تَجْعَلُوا لِلَّهِ أَنْدَادًا وَأَنْتُمْ تَعْلَمُونَ}. قال ابن عباس في الآية: "الأنداد: هو الشرك، أخفى من دَبِيبِ النمل على صَفَاةٍ سوداء في ظلمة الليل". وهو أن تقول: والله وحياتك يا فلان، وحياتي، وتقول: لولا كُلَيْبَةُ هذا لأتانا اللصوص، ولولا البط في الدار لأتانا اللصوص، وقول الرجل لصاحبه: ما شاء الله وشئت، وقول الرجل: لولا الله وفلان، لا تجعل فيها فلانا؛ هذا كله به شرك".
[صحيح. ملحوظة: لم نجد له حكما للألباني، ولكن قال ابن حجر: (سنده قوي). وقال سليمان آل الشيخ: (وسنده جيد). العجاب في بيان الأسباب (ص 51)، تيسير العزيز الحميد (ص587)] - [رواه ابن أبي حاتم]

Riječi su Uzvišenog Allaha: "Zato ne činite svjesno Allahu sudruge." Ibn Abbas je o ovom ajetu rekao: "El-Endad (sudruzi) predstavlja pridruživanje (širk) koji je tajnovitiji od hoda mrava na crnom kamenu u tamnoj noći. To je da kažeš: 'Tako mi Allaha i tvoga života' ili ('Tako mi Allaha) i moga života', ili da kažeš: 'Da nije njegovog psa, došli bi nam kradljivci', ili: 'Da nema patki u kući, došli bi nam kradljivci.' Isto je kada čovjek kaže svome drugu: 'Što je htio Allah i ti', ili: 'Da nije bilo Allaha i toga i toga.' Nemoj (u ovakvim konstrukcijama) spominjati tog i tog, jer u svemu tome ima pridruživanja (širka)."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi Ibn Ebi-Hatim]

Objašnjenje

Allah, tebareke ve teala, je rekao: "Zato ne činite svjesno Allahu sudruge", pa je zabranio ljudima da pridružuju Allahu druga božanstva i da im čine nešto od ibadeta znajući da je Allah Jedini Stvoritelj i Opskrbitelj a da su ovi kumiri (božanstva) siromašni i nemoćni da išta urade. Ibn Abbas, radijallahu 'anhu, je el-endad definisao kao sudruzi, i spomenuo primjer njihovog pripisivanja Allahu da je to skriveni širk kao što je skriven mravlji trag na crnom kamenu u tamnoj noći, a zatim je spomenuo i nekoliko primjera kao što je zaklinjane nečim drugim osim Allahom, a najgora vrsta zakletve jeste da tu stvar izjednačiš sa Allahom, kao npr., da kažeš: "Tako mi Allaha i mog života". Također da gledaš u sredstvo a ne u Onog koji je učinio to sredstvo djelotvornim, kao da kažeš: "Da nije ovog psa koji nas čuva došli bi nam lopovi", ili da kažeš: "Da nije patke u kući koja nas upozorava kada dođe stranac, došao bi nam lopov." Od širka je da čovjek kaže svom prijatelju: "Biće onako kako Allah hoće, i kako ti hoćeš" ili riječi: "Da nije Allaha i tog i tog", pa nemoj spominjati tog i tog u ovakvoj konstrukciji jer je to sve mali širk, a ukoliko bi čovjek bio ubijeđen da neki čovjek, patka ili pas, utiču na događaje a ne Allah, subhanehu ve teala, to je onda veliki širk.