Hadis: Omer b. El-Hattab, radijallahu 'anhu, je na dan petka na miberu ljudima učio suru En-Nahl, pa kada je došao do ajeta sedžde sišao je sa minbera i učinio sedždu, pa su i prisutni učinili sedždu.

عن رَبيعة بن عبد الله بن الهُدَيْر التَّيْمِيِّ: أن عمر بن الخطاب رضي الله عنه ، قرأ يوم الجمعة على المِنْبَر بسورة النَّحل حتى إذا جاء السَّجدة نَزل، فسجد وسجد الناس حتى إذا كانت الجمعة القَابِلة قَرأ بها، حتى إذا جاء السَّجدة، قال: «يا أيُّها الناس إنا نَمُرُّ بالسُّجود، فمن سجد، فقد أصاب ومن لم يسجد، فلا إثم عليه ولم يَسجد عمر رضي الله عنه » وفي رواية: «إن الله لم يَفرض السُّجود إلا أن نشاء».
[صحيح] - [رواه البخاري]

Rebia'h b. Abdullah b. El-Hudejr Et-Tejmi prenosi da je Omer b. El-Hattab, radijallahu 'anhu, na dan petka na minberu ljudima učio suru En-Nahl, pa kada je došao do ajeta sedžde sišao je sa minbera i učinio sedždu, pa su i prisutni učinili sedždu. Sljedeći petak je isto na miberu učio suru En-Nahl, pa kada je pročitao ajet sedžde rekao je: "O ljudi, mi smo pročitali ajet sedžde, pa kod učini sedždu dobro je uradio, a ko ne učini nema grijeha.", a ovaj put Omer, radijallahu 'anhu, nije učinio sedždu. U drugoj predaji se bilježi da je rekao: "A Allah Uzvišeni nam nije ovu sedžu učinio obaveznom, osim ako to mi želimo."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari]

Objašnjenje

Ovaj hadis nam govori o postupku Omera, radijallahu 'anhu, na džumi namazu dok je bio na minberu kada je učio suru En-Nahl, sve dok nije stigao do ajeta sedžde, u kome Allah Uzvišeni kaže: "Allahu sedždu čini sve na nebesima i na Zemlji, i meleci, a oni se ne ohole, boje se Gospodara svoga, koji vlada njima, i čine ono što im se naredi." (En-Nahl: 49,50). Tada je sišao sa minbera i učino sedždu, pa su i ljudi sa njim učinili sedždu. Kada je došla sljedeća džuma namaz, također je učio suru En-Nahl, sve dok nije došao do ajeta sedžde, pa kada je pročitao taj ajet ljudi su se pripremili da učine sedždu, on to nije namjeravao učiniti, čak se u nekim predajama spominje da im je zabranio da učine sedždu. U Muveti je zabilježena predaja u kojoj stoji: "I ljudi su se pripremali da učine sedždu, a on im je rekao: 'Ostanite na mjestu, Allah nam zaista ovu sedždu nije stavio u obavezu, osim ako mi to želimo.', pa nije ni on učinio sedždu i zabranio je ljudima da učine." Zatim je rekao: "O ljudi, mi smo prošli pored ajeta sedžde, pa kod učini sedždu dobro je uradio, a ko ne učini nema grijeha." Omer, radijallahu 'anhu, nije učinio sedždu kako bi ljudima objasnio da sedžda tilaveta nije obavezna, kao što smo spomenuli predaju u kojoj je rekao: "Allah nam zaista ovu sedždu nije stavio u obavezu, osim ako mi to želimo." Odnosno nije nam je strogom obavezom propisao, pa ako želimo možemo je učiniti, a ako ne želimo ne moramo. Takođe se u jednoj predaji spominje da je rekao: "O ljudi, nije nam naređeno da učinimo ovu sedždu." Rezime svega jeste da je ovo Omer, radijallahu 'anhu, rekao na džumi namazu, pred mnogim ashabima i niko mu od njih nije proturiječio ili je drugačije potumačio, što nam govorio o njihovom jedinstvenom stavu po ovom pitanju. I zbog toga je ovaj postupak ashaba validan šerijatski dokaz, posebno Omera, radijallahu 'anhu, koji je najpreči da slijedi sunnet Allahova Posalnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, u prisustvu svih ashaba zbog čega možemo reći da postoji jednistven stav ashaba po ovom pitanju.