Hadis: Prenosi se da je Aiša rekla: “Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je ležao u mojoj kući, otkrivenih butina ili potkoljenica, pa je došao Ebu Bekr, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak pa ga je on pustio unutra, i dalje ležeći, te je tako razgovarao. Zatim je došao Omer, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak pa je on i njega pustio unutra, ostajući i dalje u ležećem položaju, i tako razgovarao. Potom je došao Osman, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak. Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je tad sjeo i poravnao svoju odjeću.” Muhammed (ibn Ebu Harmele) kaže: “Ne kažem da je se sve to desilo u jednom danu.” Osman je ušao i razgovarao, a kad je izašao, Aiša je rekla: “Kad je došao Ebu Bekr ti mu se nisi posebno obradovao i nisi mu posvetio naročitu pažnju; isto tako i kad je došao Omer, no kad je došao Osman, ti si sjeo i poravnao svoju odjeću?!" “Kako da se ne postidim čovjeka kojeg se i meleci stide!?", odgovorio je on. Bilježi Muslim.

عن عائشة قالت: كان رسولُ الله صلى الله عليه وسلم مُضْطجِعًا في بيتي، كاشفًا عن فَخِذَيْه، أو ساقَيْه، فاسْتأذَن أبو بكر فأذِنَ له، وهو على تلك الحال، فتحدَّثَ، ثم اسْتأذَن عُمر، فأذِن له، وهو كذلك، فتحدَّث، ثم اسْتأذَن عثمان، فجلس رسول الله صلى الله عليه وسلم ، وسوَّى ثِيابه -قال محمد: ولا أقول ذلك في يوم واحد- فَدَخَل فتحدَّث، فلمَّا خرج قالت عائشة: دخل أبو بكر فلم تَهْتَشَّ له ولم تُبَالِه، ثم دخل عمر فلم تَهْتَشَّ له ولم تُبَالِه، ثم دخل عثمان فجلستَ وسوَّيتَ ثيابك فقال: «ألا أسْتَحِي من رجل تَسْتَحِي منه الملائكةُ».
[صحيح] - [رواه مسلم]

Prenosi se da je Aiša rekla: “Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je ležao u mojoj kući, otkrivenih butina ili potkoljenica, pa je došao Ebu Bekr, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak pa ga je on pustio unutra, i dalje ležeći, te je tako razgovarao. Zatim je došao Omer, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak pa je on i njega pustio unutra, ostajući i dalje u ležećem položaju, i tako razgovarao. Potom je došao Osman, radijallahu ‘anhu, i tri puta je tražio dozvolu za ulazak. Božiji Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je tad sjeo i poravnao svoju odjeću.” Muhammed (ibn Ebu Harmele) kaže: “Ne kažem da je se sve to desilo u jednom danu.” Osman je ušao i razgovarao, a kad je izašao, Aiša je rekla: “Kad je došao Ebu Bekr ti mu se nisi posebno obradovao i nisi mu posvetio naročitu pažnju; isto tako i kad je došao Omer, no kad je došao Osman, ti si sjeo i poravnao svoju odjeću?!" “Kako da se ne postidim čovjeka kojeg se i meleci stide!?", odgovorio je on.
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Aiša, radijallahu 'anha, prenosi da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, jedne prilike ležao u njenoj kući, otkrivene butine ili potkoljenice. Kada je stigao Ebu Bekr, zatražio je da uđe, pa mu je dozvolio, ali je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, i dalje ostao u ležećem položaju, otkrivene butine ili potkoljenice. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pričao je sa Ebu Bekrom, pa je stigao i Omer, zatražio dozvolu da uđe, pa je i njemu dozvolio, ostavši u stanju u kakvom je i bio. Pričali su, pa je stigao i Osman, a Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, tada se ispravio, sjeo i popravio svoju odjeću, te pokrio stegno ili potkoljenicu, a onda mu dozvolio da uđe. Kada je ušao, razgovarali su. Nakon što je izišao, Aiša je kazala: “Ušao je Ebu Bekr i ti nisi pridao pažnju njegovom dolasku, a tako si postupio kada je došao i Omer. Međutim, kada je stigao Osman, ti se ispravio, popravio svoju odjeću i pokrio svoje stegno ili potkoljenicu.” Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao joj je: "Zar da se ne stidim čovjeka kojeg se i meleki stide?", tj. meleki Milostivog se stide Osmana, pa kako da ga se ja ne stidim? Ovaj hadis nije dokaz da butina nije stidno mjesto, jer u vezi otkrivenog mjesta koje se spominje u hadisu, postoji određena sumnja, tj. ne zna se sa sigurnošću da li se radi o potkoljenici ili butini, tako da se ne može tvrditi da je otkrivanje butine dozvoljeno djelo. Hadisi u kojima se spominje otkrivanje butine spominju postupke Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, a ne riječi, kao što te hadise prenose mlađi ashabi, dok su oni hadisi koji spominju da je butina stidno mjesto oprezniji, i prenose ih stariji ashabi, a pored toga radi se o direktnim riječima Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem. Pravilo je da se riječima daje prednost u odnosu na djela, dok djelo ima nekoliko mogućnosti. Pored toga, otkrivanje je vezano za posebnog čovjeka, a nije opće u svakoj prilici. Stalna komisija za fetve smatra da je butina stidno mjesto.