عن الفُرَيْعَةَ بنت مالك بن سنان، وهي أخت أبي سعيد الخدري رضي الله عنهما أنها جاءت إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم تسأله أن ترجع إلى أهلها في بني خُدْرَةَ، فإن زوجها خرج في طلب أَعْبُدٍ له أَبَقُوا، حتى إذا كانوا بِطَرَفِ الْقَدُومِ لحقهم فقتلوه، فسألت رسول الله صلى الله عليه وسلم : أن أرجع إلى أهلي، فإني لم يتركني في مسكن يملكه، ولا نفقة؟ قالت: فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «نعم»، قالت: فخرجت حتى إذا كنت في الحُجْرَةِ، أو في المسجد، دعاني، أو أمر بي، فَدُعِيتُ له، فقال: «كيف قلت؟»، فرددت عليه القصة التي ذكرت من شأن زوجي، قالت: فقال: «امْكُثِي في بيتك حتى يبلغ الكتاب أَجَلَهُ»، قالت: فاعتددت فيه أربعة أشهرٍ وعشرًا، قالت: فلما كان عثمان بن عفان أرسل إِلَيَّ فسألني عن ذلك، فأخبرته فَاتَّبَعَهُ، وقضى به.
[صحيح] - [رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه ومالك والدارمي وأحمد]
المزيــد ...
Od el-Furej'e, kćerke Malika b. Sinana, a to je sestra Ebu Seida el-Hudrija, r.a., prenosi se da je došla Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pitajući ga da se vrati svojoj porodici u plemenu Benu Hudra, pošto joj je muž bio otišao u potragu za grupom svojih robova koji su pobjegli, a kada su bili na ulazu Kaduma (mjesto pored Medine udaljeno oko šest milja), on ih je sustigao pa su ga oni ubili. Rekla je: "Dozvoli mi da se vratim porodici jer me nije ostavio u kući koja je njegovo vlasništvo, niti mi je ostavio imetak za izdržavanje." Poslanik, s.a.v.s., dopustio joj je to. Ona kazuje: "Izašla sam i kada sam bila u kući, ili u džamiji, pozvao me je, ili naredio je da dođem, pa su me pozvali da mu dođem." Rekao joj je: "Kako si rekla? Ona mu je ponovila mu raniji iskaz, a on je rekao: "Ostani u svojoj kući dok propisano vrijeme za čekanje ne istekne." Ona kazuje: "Ostala sam u toj kući četiri mjeseca i deset dana. U vrijeme Osmana b. Affana on je poslao po mene i pitao me o tome. Obavijestila sam ga, i on je to prakticirao te sukladno tome donosio presude."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi Ibn Madže - Hadis bilježi Tirmizi - Hadis bilježi Nesai - Hadis bilježi Ebu Davud - Hadis bilježi imam Ahmed - Hadis bilježi Darimi]
U ovom hadisu kazuje se da je ovoj sahabijki preminuo muž, i ona je željela da postbračno čekanje provede u drugoj kući u kojoj nije bila sa svojim mužem, pa ju je Allahov Poslanik, s.a.v.s., obavijestio da joj je Uzvišeni Allah propisao ostanak u kući sve do isteka postbračnog čekanja. Ovaj hadis je temelj i osnova propisa da žena nakon smrti muža treba provesti postbračno čekanje i period žaljenja u kući u kojoj je živjela kada je njen muž umro. Nije joj dozvoljeno preseliti iz nje sve dok propisano vrijeme za čekanje ne istekne sa završetkom njenog postbračnog čekanja i žaljenje za mužem, a to biva rođenjem djeteta, ako je bila trudna, ili upotpunjenjem četiri mjeseca i deset dana - za one koje nisu bile trudne u vremenu muževe smrti.